Evropska komisija objavila je jedan od "najgorih" izvještaja o ekonomiji u Bosni i Hercegovini koji praktično nije rekao ništa što već ne znamo, što domaći ekonomisti ne govore godinama i što praktično nije konstanta na ovim prostorima. Javni novac se troši bez kontrole, investitori nemaju sigurnost, nezaposlenost je ogromna, obrazovanje je loše, administracija preglomazna, pravosuđe ne funkcioniše, kriminal i korupcija rastu, itd... Kad neko sa strane pogleda rekao bi da je kolaps neizbježan, da propast samo što nije nastala i još kad čuje domaće "stručnjake" da nam prijeti dužničko ropstvo i socijalni nemiri, može zaključiti samo jedno, a to je da nam spasa nema i da je pitanje dana kada ćemo proglasiti bankrot u Bosni i Hercegovini. Da li je to tako? Naravno da nije jer već decenijama unazad manje-više ljudi na ovim prostorima žive isto...
Evropska komisija objavila je jedan od "najgorih" izvještaja o ekonomiji u Bosni i Hercegovini koji praktično nije rekao ništa što već ne znamo, što domaći ekonomisti ne govore godinama i što praktično nije konstanta na ovim prostorima.
Javni novac se troši bez kontrole, investitori nemaju sigurnost, nezaposlenost je ogromna, obrazovanje je loše, administracija preglomazna, pravosuđe ne funkcioniše, kriminal i korupcija rastu, itd...
Kad neko sa strane pogleda rekao bi da je kolaps neizbježan, da propast samo što nije nastala i još kad čuje domaće "stručnjake" da nam prijeti dužničko ropstvo i socijalni nemiri, može zaključiti samo jedno, a to je da nam spasa nema i da je pitanje dana kada ćemo proglasiti bankrot u Bosni i Hercegovini.
Da li je to tako? Naravno da nije jer već decenijama unazad manje-više ljudi na ovim prostorima žive isto. U odnosu na razvijeni svijet siromašno, isto kao što je bilo i prije sto godina kada je administracija takođe bila preglomazna, političari kriminalci, pravosuđe pristrasno, a obrazovanja nije ni bilo. I tada i danas i sutra investitori će s kovertama prvo dolaziti političarima i lokalnim moćnicima s kojima će dogovarati biznis, otvaranje fabrika, zapošljavanje, razvoj, tendere i slično. Bilo je i onih koji su pokušali drugačije, ali za razliku od ovih prvih još nisu otvorili fabriku.
Tako je bilo nekada, tako je i danas, a biće i sutra i ko god da nam dođe i šta god da se desi, u odnosu na ostale živjećemo isto.
Živjećemo daleko lošije nego razvijeni, a mnogo bolje nego nerazvijeni u svijetu. Deviza nastala prije sto godina "spasa nam nema, propasti nećemo" biće aktuelna i u vremenu koje je pred nama, a koje nije optimistično.