Ekonomija - Srbija

Stiže misija MMF

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, predvođena Juhom Kahkonen, koji će, posle odlaska Alberta Jegera, voditi pregovore, u četvrtak, odnosno sutra, doputovaće u Beograd.

Ovo je juče za „Politiku” najavio Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji. Prema njegovim rečima, time će započeti tehnički razgovori sa ekspertima, ali će zvanično susreti dve pregovaračke delegacije početi sledeće nedelje.

Reč je o redovnoj poseti misije tokom aranžmana iz predostrožnosti koji su naša vlada i MMF nedavno postigli.

– Kao i obično misija će proceniti ekonomska kretanja i perspektive, posebno u svetlu usporavajuće privredne aktivnosti u evrozoni. Kao što je to uobičajeno, predmet razgovora biće i primena fiskalne, monetarne politike, ali i strukturnih reformi, kao i budućim potezima ekonomskih vlasti u okviru programa. Konkretno, ključni uslov za prvu reviziju ovog aranžmana biće usaglašenost budžeta za sledeću godinu sa fiskalnim pravilima – kaže Lisovolik.

Ako je ranija analiza Fiskalnog saveta pokazala da će dogodine minus u kasi, za 75 milijardi dinara premašiti zakon, da li je onda pred članovima našeg pregovaračkog tima težak zadatak? Čuvari državne kase izračunali su da će zbog primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, jaz u budžetu biti veći za 40 milijardi dinara. Uz to, prvobitno su prihodi u budžetu bili precenjeni, a rashodi potcenjeni, što otvara dodatni jaz od oko 35 milijardi dinara. Bez obzira na to što je u međuvremenu Ministarstvo finansija verovatno napravilo neki plan da ovaj jaz smanji, on je preveliki da bi mogao da se pokrije zakidanjem na sitnim stavkama. A po Zakonu o budžetskom sistemu, minus u kasi ne može da bude veći od 3,9 odsto BDP, odnosno svega onoga što srpska privreda stvori za godinu dana. Dodatno, pred kreatorima fiskalne politike je još jedan izazov. Državni dug Srbije, po zakonu ne sme da bude veći od 45 odsto, a već u septembru je, prema podacima Ministarstva finansija dostigao 44,4 odsto.

– Srbija je zemlja bajki i ovde sve može da se složi, kaže Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija. Zbog toga ne sumnja da će se, bez obzira na tesne budžetske brojke, naći neko prihvatljivo rešenje.

– Dobra vest je to što je pooštrena fiskalna disciplina doprinela boljoj naplati poreza. To može da znači da će deficit u budžetu za ovu godinu možda biti manji od planiranih 4,5 odsto – ocenjuje Zdravković.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, pribojava se, međutim, da tokom pregovora sa fondom ne dođe do još jednog smanjivanja procena privrednog rasta za sledeću godinu.

– Zbog Grčke i sporog oporavka može i to da nam se dogodi. Tokom prethodne posete misije, ekonomski rast je već smanjen sa četiri na tri odsto. To, iz ugla budžeta, može da znači da se opet sužava prostor za minus u državnoj kasi – ocenjuje Nikolić.

On smatra da je tokom poslednje krize MMF prilično omekšao svoj stav tako da će i ovoga puta biti popustljiviji prema našim vlastima.

– Zato ne očekujem teške pregovore, iako je puno otvorenih pitanja u budžetu za sledeću godinu. Prostora je sve manje ukoliko želimo da poštujemo fiskalna pravila koja smo doneli, a ako nećemo trošićemo onoliko koliko trenutak traži. Verujem da će se dogovor oko budžeta za sledeću godinu postići, a da ćemo onda bez sumnje imati rebalans – kaže Nikolić i dodaje da je bilo kakvo predviđanje, kada je o sledećoj godini reč, nezahvalno i teško.