Ekonomija - Srbija

Strane kompanije razmišljaju o većoj proizvodnji u srpskim fabrikama

Koliko su u toj nameri uspele, iz brojki se još ne vidi. Poslednji dostupni podaci se odnose na izvoz ostvaren u martu. Prema njima, iz Srbije je put Rusije, tog meseca otišla roba vredna 77 miliona dolara.

- Tokom prva dva meseca ove godine, u januaru i februaru, izvoz za Rusku Federaciju je rastao - objašnjava nam Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize Privredne komore Srbije. - Rast je zabeležen i u vrednosti plasmana i u količini. U martu je, međutim, došlo do pada. Izvoz od 77 miliona dolara je za 26 odsto manji nego godinu pre, a količinski je manji za 38 odsto.

U Rusiju izvozi 577 firmi, a uvozi 1.093. Spoljnotrgovinsku razmenu u oba smera obavlja 187 kompanija. Među njima su i kompanije u stranom vlasništvu.

- Kompanije u stranom vlasništvu, u martu ove godine, izvezle su robu vrednu 38 miliona dolara - dodaje Stanić. - To je skoro za četvrinu, 24 odsto, manje nego lane. Količinski je pad 29 odsto. U Rusiju su u martu izvozile 64 kompanije u stranom vlasništvu. Prošle godine ih je bilo 88. Smanjenje plasmana stranaca je uticalo i na ukupan soljnotrgovinski rezultat Srbije. Na manji plasman je uticala čitava situacija - skuplje je osiguranje, pala je rublja, skuplji je transport. Sve to donosi veliku neizvesnost.

Nezvanično, u poslovnim krugovima se priča da proizvođači iz zemalja koje su uvele sankcije, razmišljaju o reeksportu iz Srbije ili da povećaju proizvodnju u srpskim podružnicama. Pojedine poslovne asocijacije upozoravaju svoje vlade da ne pritiskaju Srbiju da se priključi embargu. Skok cena energenata, i bez vojne operacije u Ukrajini, ozbiljno je poremetio poslovanje proizvođača. Mnoge ne mogu da izdrže još i potpuni gubitak ruskih potrošača.

Problem transport

Sa početkom rata znatno se iskomlikovao transport robe u Rusiju. Ranije najkraća ruta, preko Ukrajine, više ne dolazi u obzir. Sada se transport odvija preko baltičkih zemalja. Kako saznajemo, najviše preko Estonije.

Uz rast cena energenata, dalja ruta dodatno povećava cenu izvoza. Zato je i pad vrednosti izvezene robe, manji od pada količine.