Ekonomija - Srbija

Strateško partnerstvo Srbije i Kine

Kina je najznačajniji privredni partner Srbije u Aziji i ukupni bilateralni odnosi dve zemlje podignuti su na najviši nivo uspostavljanjem strateškog parnerstva, ocenio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin.

On je na otvaranju Poslovnog foruma Srbija - Kina rekao da je jedan od važnijih segmenata strateškog partnerstva unapređenje ekonomske saradnje u oblasti energetike, informacionih tehnologija, industrijske proizvodnje, poljoprivrede i prehramebene industrije.

Bugarin je izrazio očekivanje da će međusobni kontaktima srpskih i kineskih privrednika rezultirati novim poslovnim aranžmanima na obostranu korist i zadovoljstvo. Predsednik PKS je naveo da Srbija postepeno izlazi iz recesije i da polako povećava privredni rast, podsetivši da je u prošloj godini rast BDP-a iznosio 1,8 odsto dok je izvoz povećan za 17,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Međutim, on je naglasio da je neophodan još brži privredni razvoj kako bi Srbija dostigla razvijene zemlje.

On je rekao da je spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u porastu uz ogroman deficit na srpskoj strani. U prošloj godini spoljno trgovinska razmena Srbije i Kine iznosila je 1,3 milijarde evra, dok je u prva četiri meseca ove godine dostigla 512 miliona evra. Bugarin je istakao da su u Srbiji u narednom periodu u planu velike investicije u infrastrukturu i da su prioriteti ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, kako bi se omogućio što kvalitetniji transport roba i dobara.

Bugarin je kineskoj delegaciji, koju čini 120 članova iz 55 kompanija, predstavio investicione mogućnosti i prednosti investiranja u Srbiju. On je rekao da strani investitori u Srbiji imaju nacionalni tretman i da Vlada Srbije nudi i garantuje stranim investitorima posebne podsticajne programe i incijative. Kao primer Bugarin je naveo da za investiciju od najamanje pola miliona evra kojom će biti otvoreno 10 novih radnih mesta, država garantuje od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu dok za investicije od najmanje 200 miliona evra i 1.000 novih radnih mesta garantuje 25 odsto od ukupne investicije.
 
Bugarin je napomenuo da su u Srbiji prisutni neki od najvećih svetskih investitora kao što su Telenor, VIP, Filip Moris, Fijat. On je istakao da Srbija sve veću razmenu ostvaruje preko slobodnih zona istakavši da je trenutno šest slobodnih zona u Srbiji, a da je u pripremi otvaranje još tri - u Nišu, Smederevu i Užicu.

Kako je objasnio slobodne zone su infrastrukturno opremnjen deo Srbije na kome vlada dodatno garantovan i stimulativan režim poslovanja u kojima se mogu obavljati sve vrste poslovanja i industrijskih aktivnosti, uključujući proizvodnju, skladištenje, pakovanje, industrijstvu, bankarstvo, osiguranje.

On je podsetio na Sporazum o slobodnoj trgovini koji Srbija ima potpisan sa CEFTA zamljama, Turskom, carinskom unijom koju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, kao i na Trgovinski sporazum sa EU. Prema nejgovim rečima ti sporazumi doprineli su prohodnosti i prometu roba u svim pravcima i pristupu velikom broju potrošača. On je kineske privrednike upoznao i sa novim modelom ekonomskog razvoja Srbije do 2020. godine čije su osnovne karakteristike izvozna orijentisanost investicije u privredu i infrastrukturu, reforma javnog sektora, unapređenje razvoja poljoprivrede, osnivanje nacionalne razvojne banke, ravnomeran regionalan razvoj i razvoj slobodnih zona.

Kina je već niz godina najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Srbije na azijskom kontinentu. Za razliku od tradicionalno dobrih političkih odnosa, zasnovanih na principima uzajamnog razumevanja i uvažavanja, ekonomska saradnja se nije odvijala u skladu sa stvarnim mogućnostima, primećuje se u saopštenju iz PKS.

Najznačajniji oblik privredne saradnje između dve zemlje je robna razmena dok su ulaganja iz Kine u Srbiju na veoma niskom nivou. Robna razmena beleži konstantan rast poslednjih osam godina, ali veliki deficit na strani izvoza iz Srbije može biti ograničavajući faktor u daljoj privrednoj saradnji, navela je PKS.

U 2010, Kina se nalazila na četvrtom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije, odmah posle Nemačke, Ruske Federacije i Italije. Tokom prošle godine, izvoz Srbije u Kinu bio je samo četiri miliona dolara, dok je iz te zemlje uvezena roba vredna 1,31 milijardi dolara.

U prva četiri meseca ove godine izvoz Srbije bio je 600.000 dolara, dok je uvoz iz Kine bio 511,5 miliona dolara. Prikazani podaci o uvozu odnose se na robu kineskog porekla, a o izvozu po osnovu destinacije. Ovo treba imati u vidu jer prema zvaničnim podacima Kine, 51 odsto ukupnog kineskog izvoza je preradni izvoz, odnosno pod tuđom robnom markom.