Ekonomija - Srbija

Stručnjaci: Kretanje inflacije zavisi od mnogo faktora

Inflacija bi u Srbiji mogla da se smiri u prvoj polovini godine, rekao je saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović.

Smirivanje inflacije se očekivati, nakon povećanja cena onih proizvoda u čijoj strukturi cene učestvuju akcize i cena koje su pod kontrolom države, rekao je ovaj ekonomskih analitičar.

"Narodna banka Srbije je zauzela restiktivnu poziciju i za očekivati je da da će se situacija smiriti nakon što prođe ovaj talas povećanja cena, naročito ako se ovakav kurs monetarne politike zadrži", rekao je Stevanović Tanjugu.

On je dodao da za politiku NBS ne može da kaže "ni da je dobra ni da je loša, već da je restriktivna" i zato smatra da će voditi ka snižavanju inflacije.

Inflacija u Srbiji u januaru, merena indeksom potrošačkih cena, bila je 1,4 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku, dok je međugodišnja inflacija u januaru bila je 11,2 odsto.

Kada je reč o rastu cena energenata, Stevanović je podsetio da je na njih teško ostvariti veći uticaj, s obzirom na to da je reč o kretanjima na svetskom tržištu.

Ekonomista Mlađen Kovačević je mišljenja da će inflacija, suprotno projekcijama NBS, nastaviti rast i u drugoj polovini godine.

"Ne vidim šta bi moglo da utiče na ostvarenje onoga što NBS očekuje a to je da će u drugoj polovini bitno biti smanjen rast cena. Bilo bi dobro da ne bude ubrzanja i možemo i time biti zadovoljni", rekao je on.

Govoreći o kretanjima koja su mimo našeg objektivnog uticaja, Kovačević je kao primer naveo dešavanja na svetskom tržištu hrane, uz podsećanje da su potrebe za uvozom namirnica sve veće u brzo rastućim ekonomijama poput Brazila, Indije, Rusije, Kine.

Prisutan je i pad poljoprivredne proizvodnje u zemljama EU koje su u krizi i koje manje ulažu u agrar, a kada se govori o razlozima svakako ne treba izgubiti i iz vida problem pretvaranja dela poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u bioenergetska goriva, kao i klimatske promene.

"Nema šanse da se ti trendovi brzo zaustavi", kategoričan je Kovačević.

Prema njegovim rečima, teško je iznositi procene za domaću poljoprivrednu proizvodnji jer će ona u mnogome zavisiti od klimatskih uslova, ali "ako se zna da u Srbiji nikada nije bilo manje zasejanih površina pod pšenicom", može se očekivati i promena cene kod ove sirovine.

Kovačević smatra da ni centralna banka ne može mnogo toga da uradi u pogledu smirivanja cena.

"Vrlo je neprijatno imati visoku stopu inflaciju,ali je još veća nevolja ako nešto preduzimate pa iz toga proistekne smanjenje privredne aktivnosti i dalje povećanje broja nezaposlenih. Mi se nalazimo u začaranim krugovima, a to je sve posledica pogrešnog koncepta reformi od 2001. godine", zaključio je Kovačević.