Ako SAD dodatno podignu kamatne stope, to bi moglo da predstavlja kraj za mnoge već posrnule kompanije. Da li će radnici i privreda u celini platiti cenu zaokreta politike kamatne stope?
„Mejsi“, „Boing“, „Delta“ i „Amerikan erlans“ – te kompanije su simboli američkog kapitalizma. Ali rastuće kamatne stope bi uskoro mogle da stvore velike probleme, jer su se do sada mnoge firme održavale u životu uz pomoć jeftinih kredita. Samo njihovo postojanje garantovano je povoljnim kamatnim okruženjem, a povećanja kamatnih stopa u SAD koje je sada započelo, moglo da znači da su mnogim kompanijama odbrojani dani.
„Svako povećanje kamatne stope teško će pogoditi te kompanije“, upozorava profesor Huan M. Grana, koji predaje ekonomiju na Univerzitetu u Buenos Ajresu i savetnik je argentinske vlade, piše DW.
Dugovi često sprečavaju tzv. „zombi-kompanije“ da investiraju i time podstiču ekonomiju. Neki analitičari su zadovoljni zbog nove atmosfere na tržištu, jer te kompanije vezuju resurse i kvalifikovane radnike koji nedostaju na drugim mestima. Drugi upozoravaju da bi talas bankrota među zombi-kompanijama mogao da izazove recesiju.
Kada je kompanija – „zombi“?
To nije precizno definisano. Pojam se prvenstveno odnosi na kompanije koje svoje dugove jedva uspevaju da otplaćaju kroz dodatne kredite i pritom akumuliraju dodatnu dužničku kamatu. Te kompanije godinama jedva pokrivaju svoje operativne troškove, a ne ostvaruju nikakav profit.
Takođe bi ih mogle nazvati i „kompanije pred bankrotom“. Prema računici „Morgan Stenlija“,16 odsto američkih kompanija su takozvani „zombiji“.
Novinska agencija „Blumberg“ izveštava da je oko petina (oko 600) od 3.000 najvećih kompanija u SAD – „zombi“. Njihovi dugovi iznose ukupno 900 milijardi dolara (853 milijarde evra).
Ni u Evropi nije bolje
No, i u Evropi postoji veliki broj kompanija koje jedva da drže glavu iznad vode. Tačne brojke teško je pronaći, jer nijedna kompanija ne voli da je nazivaju „zombijem“.
Niska produktivnost i veliki teret duga često se nadoknađuju niskim platama i lošim uslovima rada, objašnjava profesor Grana. Mnoge iznenađuje da su među zombi-kompanijama poznate američke kompanije.
Neke zombi-kompanije uspevaju da se izvuku – na primer energetski gigant „EksonMobil“. S padom potražnje zbog pandemije, kompanija se našla na ivici bankrota, ali sada, u potpuno drugačijem tržišnom okruženju, firma ponovo dobro posluje – uglavnom zbog rasta cena nafte.
„Jeftin novac je glup novac“
Centralna američka FED trenutno pokušava da drži pod kontrolom rastuću inflaciju. Zbog toga podiže kamatne stope i tako može da pokopa mnoge zombi-kompanije. Kada rastu kamate, poskupljuju i krediti.
Ove srede (15. juna), FED će verovatno povećati kamatne stope za dodatnih 0,5 procentnih poena. S obzirom na istorijski visoke potrošačke cene, neki stručnjaci čak smatraju da je zamislivo i 0,75 odsto. Nedavno je FED već povećao ključne kamatne stope za pola procentnog poena, a takođe i smanjio svoj program kupovine obveznica.
„U udžbenicima piše – kad rastu kamate, rastu i kamate za slabije kompanije“, kaže profesor Karl Šmeders sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Cirihu. Povećanje kamatne stope u SAD znači jasan kraj politike jeftinog novca koja je podržala mnoge zombi-kompanije od finansijske krize 2008, a onda i dalje tokom korona-krize. Ta politika je bila ključna za ekonomski oporavak, ocenio je Šmeders u izjavi za DW.
Pa ipak, on svojim studentima stalno govori i sledeće: „Jeftin novac je glup novac“. Lako davanje kredita je mnoge zombije veštački održalo u životu.
Što je još gore, prema prof. Šmedersu, mnoge kompanije koristile su jeftine kredite za otkup svojih akcija kako bi povećaju sopstvenu cenu, umesto da investiraju u kompaniju. On ističe da to naročito često rade avio-kompanije.
Američke avio-kompanije potrošile su više od 90 procenata svoje slobodne „gotovine“ na otkupe akcija u deceniji pre korone, koja je onda bila šok za njih, jer je naglo oborila potražnju. Ali sada kamate rastu, a tekući krediti postaju sve skuplji. Možda će čak biti teško uopšte pronaći investitore na trenutno nesređenom tržištu.
Ko snosi teret talasa bankrota?
Pitanje je koliko štete nanosi „smrt“ zombija? Ili je možda takvo pročišćavanje dobro za ekonomiju?
Prema rečima Džozefa E. Ganjona, sa Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu, to zavisi od makroekonomskih uslova u zemlji o kojoj je reč.
„Možda je tačno da zombi-kompanije ne mogu da plate kamatu na svoj dug, ali one plaćaju svoje radnike, njihovi radnici proizvode nešto što ljudi kupuju, i nije dobro slati ih u nezaposlenost.“
Prema Gagnonu, puštanje zombija niz vodu tokom recesije je opasno, jer druge kompanije ne bi mogle da apsorbuju tako nastalu nezaposlenost. S druge strane, vreme veoma visoke zaposlenosti i veoma visoke inflacije „idealno je za kraj zombi-kompanija“, kaže Ganjon.
„Ako neki zombiji sada umiru jer ne mogu da plate veće plate koje su im potrebne ili visoke račune za energiju, onda to u ovom trenutku nije loše.“
Ekonomija u procvatu bi teoretski mogla da apsorbuje otpuštene radnike, čineći bankrot zombija manje bolnim.
Profesor Grana veruje da je ekonomija SAD trenutno dovoljno jaka da izbegne recesiju tokom rasta kamatne stope. Ipak, on je kritičan prema daljem povećanju kamatnih stopa: „Problem je što ta politika utiče na sve, a osetiće je i radnici“. Ako mnoge zombi-kompanije bankrotiraju, ne možete se osloniti na to da će se tržište rada odmah prilagoditi. Koju god politiku da odaberete, biće dosta gubitnika.“