Ekonomija - Srbija

Tajna sive zone poslovanja

Siva ekonomija, crna, podzemna, neregistrovana, nelegalna, neoporezovana...

Kako god, reč je o neoporezovanom delu svake nacionalne ekonomije u kojoj većina učesnika zarađuje tek toliko da prežive, a manjina stiče ogromno bogatstvo. Direktor poreske uprave Dragutin Radosavljević kaže da poreska služba svake države zna koliko je poreza naplatila, ali nijedna ne zna koliko joj je promaklo. U Uniji poslodavaca tvrde da novac koji se godišnje obrne u sivoj ekonomiji zahvata gotovo 36 odsto bruto domaćeg proizvoda i 20 puta je veći od vrednosti trgovine nedavno osujećenog narko-kartela Darka Šarića. Koliki je obim „sive ekonomije” u Srbiji nikada se neće tačno saznati, jer preciznim podacima o raširenosti te pojave, tvrde upućeni, ne raspolažu ni države u kojima „ne možeš ni da umreš ako nisi platio porez”.

Prema nekim istraživanjima, u vreme blokade u „ekonomiji podzemlja” stvaralo se i do 50 odsto BDP. Po novijim procenama, od početaka 2005, kada je počela primena poreza na dodatu vrednost (PDV), svedena je na oko 30 procenata. Statističari tvrde da udeo sive ekonomije u vrednosti svega što se u zemlji proizvede i naplati PDV ne prelazi 10 odsto.

Svi istraživači se slažu da se ,,na crno” u Srbiji najviše proizvodi, uvozi i radi u industriji tekstila, odeće i obuće. Zato oni koji legalno posluju već dvadeset godina zahtevaju da ih država zaštiti od nelojalne konkurencije ,,ilegalaca”.

– Čak 50 odsto premeta robe i usluga dešava se u sivoj zoni, a državna kasa zbog toga godišnje gubi nekoliko milijardi evra prihoda – upozorio je i nedavno, po ko zna koji put, Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. – Vlast je saučesnik u toj nelegalnoj raboti, jer država ne radi ono na šta je Ustav obavezuje i za šta je plaćena. Zbog toga je na ivici bankrota sve više preduzeća koja posluju legalno.

Oni koji posluju „na crno”, tvrdi Knežević, godišnje iz Srbije odnesu po nekoliko mostova, a ako država nastavi sa dosadašnjim odnosom prema utajivačima, porez će se plaćati „na dobrovoljnoj bazi”, kao članarina u kulturno-umetničkom društvu i Kolu srpskih sestara.

Jurij Bajec, jedan od ekonomskih savetnika premijera Mirka Cvetkovića, smatra da je udeo „sive ekonomije” u BDP danas između 25 i 30 procenata.

Sa tom procenom slaže se i dr Milojko Arsić, tvorac predloga reforme javnog sektora i nove fiskalne politike u „Postkriznom modelu privrednog razvoja Srbije 2011-2020.”

– Procena udela sive ekonomije u BDP može se utvrditi samo u nekom intervalu, jer se precizno iskazuje samo ono što je otkriveno – kaže Arsić. – Tako je i u mnogo uređenijim zemljama, sa velikim mogućnostima istraživanja, dobijaju procene koje se kreću od 10 do 20 procenata.

Arsić ukazuje da nema države koja se može pohvaliti da oporezuje celokupnu proizvodnju i usluge. „I u skandinavskim zemljama, sa visokim poreskim moralom, siva ekonomija se procenjuje na oko sedam odsto BDP.”

Može li se dokučiti koliko zbog neplaćenih poreza i doprinosa „rad na crno” godišnje zakine državnom budžetu i socijalnim fondovima?

– Preciznija procena bila bi moguća kada bi se obavila istraživanja po pojedinim oblicima utaje, kao što su rad na crno i utaja poreza u prometu pojedinih proizvoda – kaže Arsić. – Tekstilna industrija, industrija zabave, građevinarstvo, ugostiteljstvo, zanatske usluge, podučavanje đaka i studenata, uobičajeni su vidovi rada na crno. Ali, ni u tim oblastima nije sve u sivoj zoni. U ugostiteljstvu se, na primer, plati PDV na kupljenu robu u diskontima, ali ne i na deo usluge u restoranu kao velike dodate vrednosti.

Istražujući 2003. udeo„neobuhvaćene ekonomije”u BDP, stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku su procenili da u Srbiji nije registrovano 16 odsto BDP, a naredne dve godine po 13 procenata. Sledećim istraživanjem u 2011. godine biće procenjena ,,neobuhvaćena ekonomija” u BDP od 2006. do 2009.

Udeo ,,neobuhvaćene ekonomije” u razvijenim evropskim zemljama kreće se do dva odsto. Primera radi, u Belgiji je između tri i četiri odsto BDP-a, Hrvatskoj 10, Moldaviji 31, Gruziji 28, Austriji 7,9, Poljskoj 7,8, Makedoniji 16,3 (2001–2005), Holandiji i Švedskoj jedan odsto.

Prema rečima Andre Milojića, pomoćnika direktora sektora nacionalnih računa, cena i poljoprivrede državne statistike, oko tri četvrtine navedenih procenata ,,neobuhvaćene ekonomije” u BDP, stvoreno je „u sivoj ekonomiji”, a ostatak je promakao „evidentičarima”.

Neobuhvaćene ekonomije najviše je bilo u trgovini, na drugom mestu po udelu u neregistrovanom BDP-u je građevinarstvo, zatim prerađivačka industrija, sektor društvenih i ličnih usluga, posredovanja i trgovina nekretninamai komunalne delatnosti.

– Pretpostavlja se da je uvođenje PDV-a u 2005. smanjilo procenat „neobuhvaćene ekonomije” u Srbiji bar za oko pet procentnih poena – kaže Milojić. Istovremeno, to znači da je PDV i fiskalizacija u Srbiji znatno smanjila i „sivu ekonomiju”, pa je njen udeo u BDP daleko manji od pominjanih 25 do 30 procenata. Ne više od deset odsto.

Prema podacima Ministarstva finansija, BDP u 2008. bio je 34,26 milijardi evra, odnosno 2.791 milijardu dinara, što je 4.651 evro po stanovniku.

Ali, Milojić napominje da je u BDP registrovana i proizvodnja na koju nije plaćen porez:

–Ona je „uračunata” u BDP preko završnih računa koje podnose sva privredna društva i preduzetnici sa većim prometom. Udeo preduzetnika sa manjim prometom se procenjuje na osnovu broja zaposlenih. Ali to ne znači da je „neobuhvaćena ekonomija” po pravilu neoporezovana i da za zaposlene u njoj nisu plaćeni doprinosi.

Sve u svemu, naši sagovornici ukazuju da nadležni državni organi moraju stalno povećavati naplatu poreza i doprinosa, suzbijajući ,,sivu ekonomiju” i nelegalnu konkurenciju legalnim platišama državnih dažbina, smanjujući tako deficit u budžetu.