Ekonomija - Srbija

U 2013. privredni rast u Srbiji od 1 do 2 posto

Na 9. sednici Skupštine Privredne komore Beograd, održanoj u Poslovnom centru VIG Plaza, predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić je u uvodnom izlaganju na temu: “Kratkoročne i srednjoročne mere za oporavak i unapređenje privrede” istakao da ekonomski tokovi u Srbiji nisu dobri, jer prema analizama Srbija ima najveći ekonomski pad u regionu Jugoistočne Evrope, ali očekuje da će u Srbiji u narednoj godini biti ostvaren privredni rast od 1 do 2 posto.

Značajno je istaći da BDP beleži pad, isto tako i industrijska proizvodnja i izvoz, a depresijacija kursa dinara značajno utiče na makroekonomska kretanja.

Kada je u pitanju makroekonomski okvir za narednu godinu, veoma je bitno otklanjanje disproporcija izmđu nivoa proizvodnje i potrošnje, izvoza i uvoza, razvijenih i nerazvijenih regiona, između broja zaposlenih i nezaposlenih. Za dinamičan i održiv medel privrednog razvoja nama su neophodne efikasne institucije tržišne privrede, privlačenje investicija,  otvaranje novih kvalitetnih radnih mesta, reindustrijalizacije i ulaganja u nove kapaciteta i tehnologije, što bi prema novom makroekonomskom okviru do 2016. godine, trebalo da na kraju ovog perioda dovede do privrednog rasta od 5 posto,  i taj model bi trebalo da bude proinvesticioni i izvozno orjentisan.

U privredničkom smislu naredna godina biće puna izazova i ograničenja, uz smanjene negativnih trendova i javne potrošnje. Vlada je opredeljena za dijalog i dogovor sa asocijacijama privrede i sindikatima, jer jedino zajedničkim naporima i konsenzusom svih učesnika može se zaustaviti ekonomski pad. Uloga države u uslovima krize je kompleksna i ona mora da pomogne u stvaranju takvog ambijenta i pravila koji će biti isti za sve učesnike na tržištu.

Predsednik Vlade Ivica Dačić je izrazio spremnost da uvaži mišljenje privrednika i dođe do konsenzusa kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o komorama, kojima se ukida obaveznost članstva, a koje bi trebalo da stupe na snagu 1. januara 2013. godine. Komorski sistem u Srbiji treba zadržati, jer komore postoje svuda u Svetu, ali problem finansiranja komora nije jedini i trebalo bi razgovarati i o drugim problemima, pre sveta o načinu funkcionisanja. Vlada Srbije je otvorena za razgovor, ali zato treba da postoji inicijativa i zahtev od privrede, kako bi se u zajedničkom interesu pronašla najbolja rešenja, naglasio je on.

U ime komorskog sistema Srbije iznet je stav da obaveznost ili dobrovoljnost članstva nije najveći problem, već su to ovlašćenja i njihova primena, a komora je potrebna Vladi koliko i privrednicima.