Ekonomija - Srbija

Ubrzan rast svetske privrede

Svetska privreda se oporavlja brže od očekivanja, ali evropska dužnička kriza može da zakoči napredak, saopštio Međunarodni monetarni fond.

Raspad evrozone povukao bi zemlje čitave grupacije u duboku recesiju, procena je holandske banke ING.

Evropska dužnička kriza može da zakoči napredak svetske privrede, koja se oporavlja brže od očekivanja, saopštio je Međunarodni monetarni fond.

MMF je svoje predviđanje svetskog ekonomskog rasta za 2010. godinu podigao na 4,6 odsto, sa 4,1 procenta u aprilu, i znatno uvećao procene za SAD i Kinu.

MMF, međutim, u svom kvartalnom izveštaju o stanju svetske privrede, opominje da su "rizici naglo porasli" i da Evropa mora brzo da reši dužničke probleme i povrati poverenje u svoje banke.

"Evropske nedaće mogu da se preliju na druge regione i zakoče svetski oporavak", izjavio je Žoze Vinalis, direktor MMF-a za monetarna pitanja, novinarima u Hongkonu.

MMF je podigao procenu ovogodišnjeg rasta SAD sa 2,7 na 3,3 odsto. Predviđanje za Nemačku i druge zemlje koje koriste evro ostalo je neizmenjeno, jedan odsto.

Azijske ekonomije snažno su uznapredovale ove godine, gurane skokom izvoza i rastom domaće potražnje, kaže MMF. Procena ovogodišnjeg privrednog rasta Kine podignuta je, sa 10 odsto iz aprila, na 10,5 procenata, Japana na 2,4 odsto (sa 1,9), a Indije na 9,4 procenta (sa 8,8).

Procena svetskog ekonomskog rasta za 2011. godinu ostala je neizmenjana na 4,3 odsto.

Raspad evrozone izazvao bi opštu recesiju

Raspad evrozone povukao bi zemlje čitave grupacije u duboku recesiju, koja bi se osetila i u državama Evrope koje nisu njene članice, ali i preko Atlantskog okeana, procenila je holandska banka ING, koja je istraživala šta bi se dogodilo kada bi se evrozona raspala, pod pritiskom pomoći Grčkoj i problema koji su zahvatili druge zemlje monetarne unije.

U sumornoj proceni nazvanoj Kvantifikacija nezamislivog, ING predviđa da bi već u prvoj godini posle nestanka evra, proizvodnja u zemljama članicama pala za pet do devet odsto, dok bi nove-stare nacionalne valute izgubile i do 50 odsto vrednosti u odnosu na novu nemačku marku, prenosi londonski Gardijan.

Evrozona bi tako potonula u duboku recesiju, koja bi, u nešto blažem obliku, zahvatila i evropske zemlje koje ne pripadaju monetarnoj uniji.

Posledice bi se osetile i sa druge strane Atlantika, gde bi naglo jačanje dolara ponovo dovelo SAD na rub recesije.

Šef istraživačkog tima IMG Mark Klif je, za Gardijan, rekao da cilj njihovog finansijskog modela nije bio da se ustanovi kolika je verovatnoća nestanka evra, već da se otkrije šta bi bile njegove posledice.

"Ne bavimo se dugoročnim posledicama raspada evrozone, ali smatramo da je inicijalna trauma toliko ozbiljna da bi trebalo da podstakne sve one koji se olako zalažu za izlazak iz evrozone, da dobro razmisle", rekao je Klif.

Pojedini ekonomisti smatraju da bi izlazak iz evrozone doprineo ekonomskom oporavku zemalja koje je kriza najteže pogodila, jer bi im omogućio da postave "plivajući" kurs svojih valuta i podstaknu privredni razvoj, podseća londonski list, a prenosi BBC.