Ekonomija - Srbija

Uprkos smanjenju nezaposlenosti i povećanju investicija, Evrozona je i dalje ranjiva

Oporavak Evrozone bi trebalo da postepeno dobije ubrzanje nakon što je u prvih šest meseci ove godine bio na granici stagnacije. Prema jesenjem izdanju EY Prognoze kretanja u Evrozoni (EY Eurozone Forecast) koju je pripremila revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) GDP će u ovoj godini porasti za 0,9 odsto, odnosno 1,5 odsto u 2015. godini i 1,7 odsto u 2016. godini. Nakon dve godine opadanja, oporavak ekonomskog rasta je dobro došao, iako će njegov tempo ostati značajno ispod godišnjeg proseka od 2,3 odsto iz perioda pre izbijanja globalne krize (1997 – 2007).

Među pozitivnim pokazateljima u Evrozoni nalazi se prestanak rasta stope nezaposlenosti. Očekuje se da će stopa nezaposlenosti do kraja 2016. godine postepeno opasti sa trenutnih 11,4 odsto na 10,9 odsto, što bi trebalo da dovede do porasta poverenja kod potrošača. Potrošnji bi trebalo da doprinese i skromni oporavak realnog raspoloživog dohotka od 1 odsto u 2015. godini odnosno 1,4 odsto u 2016. godini.

Ohrabrujući znaci dolaze i iz pravca finansijskog sektora koji nastavlja da se oporavlja. Istraživanja ukazuju na to da kreditna ograničenja popuštaju i da će program dugoročnog refinansiranja koji sprovodi Evropska centralna banka (ECB) pomoći oporavak poslovnog kreditiranja. Ovakvi pokazatelji, uz skromno jačanje ekonomskih aktivnosti i  slabljenje evra, ukazuju na to da će deflacija biti izbegnuta. Međutim, Evrozona će ostati pod dugoročnim uticajem niske stope inflacije, imajući u vidu značajne viškove na tržištu rada kao i potrebu za smanjenjem zaduženosti među kompanijama, domaćinstvima i državnim upravama.

Tom Rodžers, viši ekonomski savetnik za EY Prognozu kretanja u Evrozoni kaže: „Ukoliko izuzmemo privremene potrese u drugom kvartalu izazvane vremenskim nepogodama, poslednji podaci ukazuju da se Evrozona postepeno oporavlja. Međutim, taj oporavak je veoma ranjiv i zbog toga je potrebno da fiskalno i monetarno zakonodavstvo pažljivo prati dešavanja. Takođe je potrebno nastaviti napore u cilju sprovođenja reformi koje će ohrabriti kompanije da investiraju i otvaraju nova radna mesta.“

Jelena Kulezić, izvršni direktor EY Srbija kaže: „Iako je stopa nezaposlenosti i dalje visoka, izgleda da se tržišta rada u mnogim zemljama Evrozone sada nalaze na prekretnici. To je dobro ne samo sa socijalnog aspekta već i zbog uticaja na  potrošnju i poverenje potrošača. Međutim, ozbiljni rizici po oporavak Evrozone i dalje postoje, naročito kada govorimo o geopolitičkim dešavanjima koja imaju potencijal da poljuljaju globalno poslovno poverenje i tržišne tokove.“

Centralne ekonomije Evrozone imaju drugačiji tempo oporavka

Strukturni problemi mogu ugroziti brzinu napretka u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. U Portugaliji, Irskoj i Španiji oštri rezovi troškova rada i ambiciozne reforme tržišta rada unapredile su učinak na izvoznom tržištu, nasuprot Francuskoj i Italiji gde je konkurentnost opala.

U Nemačkoj i Španiji očekuje se rast investicija od 2,5 odsto odnosno 1,1 odsto u 2014. godini, dok se kompanije u Francuskoj i Italiji i dalje trude da smanje potrošnju svog kapitala. Uz to, u Francuskoj se očekuje simboličan rast GDP-a od 0,4  odsto, a u Italiji pad 0,2 odsto, dok će na drugoj strani Španija i Nemačka zabeležiti rast od 1,3 odsto odnosno 1,5 odsto. U Irskoj se očekuje izuzetno snažan rast GDP-a od 2,8 odsto.

Očekuje se da će razlike u brzini ekonomskog oporavka između članica Evrozone biti smanjene tokom 2015. i 2016. godine, ali će na duže staze ovaj jaz ostati aktuelan. Mogućnosti oporavka u Grčkoj i na Kipru odnosno u Finskoj i Italiji, i dalje u velikoj meri zavise od osetljivosti ovih zemalja na unutrašnje i spoljašnje šokove.


Investicije novi pokretač preokreta

Pređašnji stadijumi oporavka Evrozone uglavnom su došli kao posledica poboljšanja trgovinskog učinka. Sada se, međutim, očekuje da domaća potražnja zauzme značajniju ulogu u narednim godinama. Imajući to u vidu, skorašnji pad vrednosti evra biće od pomoći izvoznicima, naročito u manje konkurentnim ekonomijama gde se očekuje rast izvoza  od 3 odsto u 2014. godini odnosno 4,1 odsto u 2015. godini i 4,3 odsto u 2016. godini.

U isto vreme, poboljšana klima za trgovinu kao i lakši pristup finansiranju omogućiće kompanijama da povećaju investicionu potrošnju. Prema EY Prognozi kretanja u Evrozoni, rast potrošnje kapitala iznosiće 2,4 odsto u 2015. godini i 2,8 odsto u 2016. godini što je značajno poboljšanje u odnosu na ovogodišnjih 1,3 odsto. Kao rezultat, doprinos investicija ekonomskom rastu, koji je bio izuzetno negativan u 2013. godini, trebalo bi da bude umeren u ovoj godini i zatim značajno poraste u 2015. i 2016. godini.

Oporavak investicija će ipak biti sporiji u odnosu na prethodne periode recesije što je posledica visokog korporativnog duga, rastućih realnih troškova kreditiranja malih i srednjih preduzeća kao i finansijske fragmentacije koja je još uvek visoka.

Potrošnja hvata zalet

EY Prognoza kretanja u Evrozoni predviđa da će potrošnja postati značajan pokretač rasta tokom 2015. i 2016. godine i gotovo duplirati rast zabeležen u ovoj godini. Poverenje potrošača se polako oporavlja dok očekivan pad stope nezaposlenosti pozitivno utiče na potrošnju. Povećanje ličnih prihoda i opadanje stope nezaposlenosti takođe mogu uticati na potrošače da smanje preventivnu štednju u korist potrošnje.

Pogled u budućnost

Tom Rodžers kaže: „Uprkos tome što ograničenja koja je nametnula finansijska kriza počinju da popuštaju, oporavak Evrozone ostaje krhak i izložen potresima. Deflacija može biti izbegnuta ali će nastaviti da postoji kao pretnja, dok geopolitički potresi izvan Evrozone  koji predstavljaju pretnju za svetski oporavak mogu da gurnu Evrozonu u novi ciklus recesije. Zakonodavci moraju ostati na oprezu kada su ove pretnje u pitanju. Štaviše, zemlje u kojima je moguće dodatno povećati konkurentnost i privredni rast putem reformi treba da ovu mogućnost postave kao prioritet.“