Ministar privrede u Vladi Republike Srbije Željko Sertić najavio je danas da će Vlada u narednih 30 do 60 dana doneti akcione planove za reformu rada javnih preduzeća "Srbijagas" i "Putevi Srbije", dok su planovi za izmene rada "Elektroprivrede Srbije" i "Železnica Srbije" već doneti. Sertić je na Kopaonik biznis forumu 2015. istakao da su to četiri kompanije koje nose veliki rizik po makroekonomsku stabilnost zemlje, uz napomenu da je neophodna reforma firmi koje prave ogromne gubitke. On je upozorio na to da je približno 500 javnih preduzeća u 2013. godini napravilo gubitak od približno 51 milijardu dinara, i poručio da će država aktivno pomagati industrijalizaciju, ali ne direktnim finansiranjem već na druge načine. Ministar je napomenuo da je nekoliko kompanija zainteresovano za upravljanje Železarom Smederevo, i dodao da je američka kompanija "Esmark" takođe dobrodošla, uz napomenu da će za dve do tri nedelje biti poznato ko će upravljati srpskom čeličanom.
Ministar privrede u Vladi Republike Srbije Željko Sertić najavio je danas da će Vlada u narednih 30 do 60 dana doneti akcione planove za reformu rada javnih preduzeća "Srbijagas" i "Putevi Srbije", dok su planovi za izmene rada "Elektroprivrede Srbije" i "Železnica Srbije" već doneti.
Sertić je na Kopaonik biznis forumu 2015. istakao da su to četiri kompanije koje nose veliki rizik po makroekonomsku stabilnost zemlje, uz napomenu da je neophodna reforma firmi koje prave ogromne gubitke.
On je upozorio na to da je približno 500 javnih preduzeća u 2013. godini napravilo gubitak od približno 51 milijardu dinara, i poručio da će država aktivno pomagati industrijalizaciju, ali ne direktnim finansiranjem već na druge načine.
Ministar je napomenuo da je nekoliko kompanija zainteresovano za upravljanje Železarom Smederevo, i dodao da je američka kompanija "Esmark" takođe dobrodošla, uz napomenu da će za dve do tri nedelje biti poznato ko će upravljati srpskom čeličanom.
Rok za prijavu je do 6. marta, do kada sve kompanije imaju obavezu da uplate deo depozita za učešće, potpišu izjavu o poverljivosti i preuzmu dokumentaciju, objasnio je Sertić.
Istovremeno, on je najavio da će "Elektroprivreda Srbije" (EPS) već naredne godine funkcionisati kao akcionarsko društvo, s obzirom na to da je ovo preduzeće već dobilo program rada za restrukturiranje i do juna će, kako je najavio, biti završena neophodna korporativna i pravna dokumenta za taj proces.
Prema njegovim rečima, više od 15 preduzeća EPS-a biće objedinjeno u dva, pri čemu će jedno biti formirano u najbržem roku.
Ideja je da već sledeće godine imamo EPS kao akcionarsko društvo podeljeno funkcionalno i operativno po svim segmentima, predočio je ministar i dodao da bismo od tog momenta mogli da razmišljamo o eventualnom strateškom partnerstvu ili nekim drugim partnerstvima.
On je potvrdio da će biti sprovedena i reorganizacija "Srbijagasa", koji ima gubitak veći od milijardu evra, uz napomenu da će se problem ovog giganta rešavati sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Sertić je izjavio da će 6. marta biti poznato koliko se kompanija javilo na poziv za izbor privatizacionog savetnika za "Telekom", pri čemu će do juna ili jula biti poznato kako će ta kompanija biti privatizovana.
Država računa na maksimalni prihod od privatizacije ove kompanije, od koje bismo mogli da prihodujemo najmanje 2,5 milijardi evra, naveo je ministar.
Prema njegovim rečima, u našoj zemlji je do 2015. godine privatizovano ukupno 3.047 preduzeća, čime je ostvaren prihod od 3,7 milijardi evra.
Sertić je podsetio na to da će 188 preduzeća otići u stečaj, uz napomenu da je od toga broja 95 odsto tehnološki zastarelo, nema tržište i stabilan i pozitivan rast, dok 76 preduzeća nema nijednog zaposlenog.
On je ocenio da u našim diplomatskim predstavništvima nema dovoljno kadrova koji se bave pitanjima privrede, zbog čega je uputio apel ambasadama Srbije u svetu da apsolutni prioritet u njihovom radu bude uspostavljanje privrednih veza i onih koje će omogući saradnju u toj oblasti.
Ministar je kao jedan od stubova razvoja sektora privrede naveo nova tržišta, i u skladu s tim opredeljenjem istakao da je neophodno institucionalno prilagođavanje diplomatskih predstavništava u smislu podrške privredi.
Za takvu misiju u kojoj će najvažniji posao diplomata biti razvoj domaće privrede neophodna je reforma diplomatije, što su prepoznale i mnoge druge zemlje, a čija su se iskustva pokazala kao veoma uspešna, zaključio je Sertić.