Uspešan Srpsko-Turski poslovni forum

Bez autora
Mar 27 2013

Privredna komora Beograda i Udruženje SITA (Serbian International Trade Association) u saradnji sa Ministarstvom spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Regionalnom privrednom komorom Kraljeva, po četvrti put, uspešno su organizovali Srpsko-Turski poslovni forum.Učešće na ovom Forumu uzeli su turski privrednici članovi Konfederacije industrijalaca i biznismena TUSKON iz Istanbula koji broji preko 100.000 privrednika i članovi poslovne asocijacije KASIAD iz Samsuna.

Uspešan Srpsko-Turski poslovni forumPrivredna komora Beograda i Udruženje SITA (Serbian International Trade Association) u saradnji sa Ministarstvom spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Regionalnom privrednom komorom Kraljeva, po četvrti  put, uspešno su organizovali Srpsko-Turski poslovni forum.

Učešće na ovom Forumu uzeli su turski privrednici članovi Konfederacije industrijalaca i biznismena TUSKON iz Istanbula koji broji preko 100.000 privrednika i članovi poslovne asocijacije KASIAD iz Samsuna.

O interesovanju privrednika za Forum govori podatak da je na njemu učestvovalo 35 privrednika iz Turske, iz oblasti mašinske, građevinske, hemijske, prehrambene, tekstilne, drvne i auto-industrije.

Turske firme su pokazale veliko interesovanje za srpsko tržište, a ponajviše posle stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske koji pruža znatne olakšice u saradnji dveju zemalja i potpisivanja sporazuma o ukidanju viza između dve zemlje. Republika Srbija potpisala je sa Republikom Turskom, Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se primenjuje od 1. septembra 2010. godine i koji doprinosi značaju povećanja ukupnog obima međusobne trgovinske razmene,  posebno srpskog izvoza, kao i većoj zainteresovanosti turskih investiora za investiranje u srpsku privredu.

Dosadašnji  Srpsko-Turski poslovni forumi okupljali su turske privrednike iz Burse (Asocijacija Bugaiad), Samsuna (Asocijacija Kasiad), Adane (Asocijacija Agid), Izmira (Udruženje privrednika IGID) , Egejska Federacija biznismena ESIDEF, Mramorna Federacija biznismena MARIFED i privredne asocijacije iz Istanbula.

Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije  i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija  pozvao je investitore iz Turske da ulažu u Srbiju i izrazio nadu da će trgovinska razmena dveju zemalja u 2014. godini dostići milijardu evra, s obzirom da dosadašnji nivo spoljnotrgovinske razmene manji od 500 miliona evra, ukazuje da su nedovoljno iskorišćene mogućnosti i potencijali dveju zemalja, jer svega 30 kompanija iz Turske posluje u Srbiji.

Prema njegovim rečima, dve zemlje imaju odlične političke odnose, politički dijalog na najvišem nivou, kao i sve potpisane sporazume neophodne za unapređenje ekonomske saradnje. Država Srbija je stvorila sve neohodne preduslove i sada je na privrednicima da unapređuju svoje poslovne veze. U Srbiji posluje oko 600 italijanskih, 500 nemačkih, 400 slovenačkih, 200 hrvatskih preduzeća, a anketa pokazuje da bi od tog broja 93 posto nemačkih privrednika ponovo ulagalo i investiralo u Srbiju, što dovoljno govori o poslovknoj klimi i ambijentu i predstavlja jasan signal da Srbiju prepoznaju kao značajnu investicionu destinaciju.

Gospodin Mehmet Kemal Bozai, ambasador Republike Turske u Srbiji je rekao da se u Istanbulu gradi kanal kojim bi želeli da se spoje sa Jadranom preko Koridora 11, a Beograd je sada jedan od centara regiona i pruža mogućnost pristupa Jadranskom moru. Kao značajnu mogućnost da se radi ambasador Turske je naveo da godišnje 110.000 turskih kamiona prolazi kroz Srbiju.

Dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda je pozvao turske privrednike da investiraju u Srbiju i da iskoriste veliki potencijal za unapređenje ekonomske saradnje, koji se ogleda u velikom broju sporazuma o saradnji, pre svega Sporazum o slobodnoj trgovini. On je rekao da Srbija ima interes da smanji deficit u razmeni sa Turskom, jer ima šta da ponudi turskom tržištu. Između Srbije i Turske postoje razne vrste veza, počev od istorijskih i kulturnih, u Turskoj postoji brojna dijaspora sa našeg područja, a iskustvo Italije, Grčke i Izraela, pokazuje da je dijaspora najveći investitor i to je naša prednost koju bi trebalo iskoristiti kroz direktne investicije, zajednička ulaganja i partnerske odnose.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik