Ekonomija - Srbija

Ustavni sud zakočio kredit Portugalu

Novi udarac za već oslabljene ekonomije evrozone stiže iz Portugalije. Tamošnji Ustavni sud proglasio je nezakonitim neke od nepopularnih mera štednje, čime je vlada uskraćena za milijardu i po evra prihoda. U pitanje je dovedena i strategija štednje, koja je dogovorena sa međunarodnim kreditorima.

Portugalski ustavni sud proglasio je neustavnim ukidanje regresa za godišnji odmor zaposlenima u javnom sektoru i smanjenje penzija i beneficija za nezaposlene i bolesne.

Kao jedan od razloga za takvu odluku sudije ističu činjenicu da mere štednje ne garantuju jednakost svih, jer njima nisu obuhvaćeni radnici privatnog sektora. Izjašnjavanje Ustavnog suda tražio je predsednik države Anibal Kavako Silva.

Generalni sekretar Sindikata radnika Portugala Armenio Karlos smatra da, posle značajne odluke ustavnog suda, vlada više nema legitimitet niti moralni pravo da nastavi sprovođenje mera štednje koje uvek kažnjava iste ljude.

Portugalski premijer zakazao je vanrednu sednicu vlade. Poručuje da je doveden u pitanje njen opstanak, jer ne postoji alternativni plan štednje. Pre tri dana, na zahtev opozicionih socijalista, u parlamentu se raspravljalo o kriznim merama, ali je vlada desnog centra preživela glasanje.

Ekonomista Žoao Kantiga Esteves naveo je da portugalska vlada mora da smisli neki novi plan.

"Po mom mišljenju treba da se pozabavi sopstvenim troškovima, jer su vladini izdaci preveliki, imajući u vidu broj ministarstava", ocenjuje Esteves.
Portugalija prolazi kroz tešku recesiju, uz rekordnu nezaposlenost od 17,5 odsto. Bez posla je čak svaka treća mlada osoba, plate u javnom sektoru su smanjene, a porezi povećani. Raste i broj korisnika narodnih kuhinja.

Direktor Narodne kuhinje Rožerio Figeira ukazuje da svake godine sve više ljudi dolazi u Narodnu kuhinju.

"Morali smo da napravimo listu čekanja zbog velikog broja zahteva jer nam ponestaje sredstava, a želimo da služimo dobru i kvalitetnu hranu", ističe Figeira.

Otkako je pre dve godine Portugalija pristala na uslove Evropske unije i MMF-a, u zemlju je stiglo 60 od obećanih 78 milijardi evra pomoći.

To, međutim, nije bilo dovoljno da se oporavi privreda. Budžetski deficit je porastao na 6,4 odsto u prošloj godini, što daleko premašuje ranije najavljeni cilj od pet odsto.