Ekonomija - Srbija

Ušteda od od inicijative Otvoreni Balkan oko tri milijarde evra

– Inicijativa Otvoreni Balkan je pokazala koliko je važna i koliko znači svima, rekla je Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede  i dodala da ona na ovu inicijativu gleda kao na pripremu za ulazak u EU.

– Samo tri članice koje su u ovoj inicijativi u prethodnom periodu uštedele su više od 30 miliona sati zbog sporazuma o slobodnom kretanju i nezadržavanju roba. Prema proceni Svetske banke, ušteda od inicijative Otvoreni Balkan oko tri milijarde evra, od čega polovina ide Srbiji, objasnila je Tanaskovićeva i dodala da ove brojke nesumnjivo govore šta znači udruživanje.

Ona je napomenula da je Srbija neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda i da smo u u prethodnom periodu pre svega bili izvoznik sirovina, dok sada sistemski radimo na tome da pređemo na izvoz uz dodatu vrednost gotovih proizvod. Trenutno radimo, dodala je, na usaglašavanju i potpisivanju 36 novih sporazuma za izvoz prehrambenih proizvoda.

Ona smatra da je regionalno udruživanje značajno, a da prisustvo kolege na ovoj regionalnoj konferenciji Ljupča Nikolovskog, ministra poljoprivrede Severne Makedonije to i potvrđuje.

Nikolovski je rekao da je Severna Makedonija u narednom periodu, kao i Srbija, fokusirana na prerađivačku industriji i na finalne proizvode.

– Otvoreni Balkan treba da se temelji na temi kvaliteta proizvoda koje ćemo plasirati na tržište, istakao je Nikolovski.

Kao najvažnije strateške proizvode koji ostvaruju rekordne izvozne rezultate istakao je duvan, vino i proizvode prerađivačke industrije. Kako je naveo, 2020. godina je bila rekordna u trgovinskoj razmeni sa Srbijom i veruje da će ta razmena i dalje rasti i da treba ohrabrivati proizvođače da se priključe.

– Skraćene su procedure čekanja na graničnim prelazima, i uvedeno priznavanje zelenih sertifikata i analiza, rekao je Nikolovski.

Organizatori regionalne agrobiznis konferencije na Kopaoniku su Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora Srbije. Neke od važnijih tema, koje je pratilo više od 300 učesnika, bile su : digitalizacija agrara, finansiranje poljoprivrede, uticaj klimatskih promena na poljoprivredu...