Ekonomija - Bosna i Hercegovina

Velika preduzeća uslov za razvoj, u BiH ih manje od jedan odsto

U ovim podacima piše da razvrstavanje preduzeća u klase prema veličini, korištenjem kriterijuma "broj zaposlenih", pokazuje da najveći udio u ukupnom broju razvrstanih preduzeća, čak 74,6%, imaju mikropreduzeća (0-9 zaposlenih).

"Mala preduzeća (10-49 zaposlenih) u ukupnom broju učestvuju sa 13,6%, srednja preduzeća (50-249 zaposlenih) sa 4,3%, dok je udio velikih preduzeća (250 i više zaposlenih) samo 0,8%. Za 6,7% aktivnih preduzeća podatak o zaposlenima nije raspoloživ", stoji u ovim podacima.

Dalje piše da je razvrstavanje preduzeća prema klasama na osnovu poslovnih prihoda pokazalo da 91,51% preduzeća ostvaruje prihode manje od četiri miliona KM na godišnjem nivou.

"Oko 5,5% preduzeća ostvaruje prihode od četiri do 20 miliona KM, a samo 1,38% preduzeća ima prihode od 20 i više miliona KM. Za 1,3% aktivnih preduzeća podatak o prihodu nije raspoloživ", ističe se u podacima Agencije za statistiku BiH.

Dodaje se da je najveći broj preduzetnika, njih 77,6%, raspoređeno u pet područja djelatnosti.

"Oko 23,6% su u području trgovina na veliko i malo; popravak motornih vozila i motocikala, 15,2% u području djelatnosti pružanja smještaja, te pripreme i usluživanja hrane, hotelijerstvo i ugostiteljstvo, 11,8% u prerađivačkoj industriji, 10,4% u ostalim uslužnim djelatnostima i 8,6% u području prevoz i skladištenje", piše u podacima.

Siniša Pepić, doktor ekonomske diplomatije, naveo je za "Nezavisne  novine" da ovaj podatak jasno ukazuje na strukturalni problem bh. ekonomije.

"Velika preduzeća, s obzirom na svoje kapacitete, resurse i potencijal za inovacije, često igraju ključnu ulogu u generisanju radnih mjesta, povećanju izvoza, te privlačenju investicija i novih tehnologija. Njihov izostanak u značajnijem broju znatno ograničava brzinu i pravac ekonomskog razvoja. Međutim, ovako nizak procenat velikih preduzeća nije samo pitanje brojki, već reflektuje i šire ekonomske izazove. Tu prije svega mislim na nedovoljno povoljnu poslovnu klimu, složenost administrativnih procedura i često nepovoljnu praksu javne uprave, koja sprečava preduzeća da rastu", objašnjava Pepić.

Dodaje da, iako mikro i mala preduzeća mogu biti vitalan pokretač inovacija i prilagodljivosti tržištu, ona sama po sebi ne mogu biti osnova dugoročnog i održivog ekonomskog razvoja.

"Oni obično nemaju kapacitet da se nose sa velikim infrastrukturnim investicijama, izvozom na zahtjevna tržišta, niti mogu biti motor intenzivne industrijalizacije. Za ozbiljan ekonomski napredak BiH mora paralelno podsticati rast mikro i malih preduzeća kroz politike koje promovišu njihove mogućnosti rasta u srednja i velika preduzeća", naglasio je Pepić.

Ekonomista Slaviša Raković smatra da je ova problematika razvoja vezana za takozvane motore razvoja.

"To su svuda u svijetu, po pravilu, velika preduzeća, ali i klasteri unutar pojedinih sektora ili industrija. Takođe, imamo i razvoj u sklopu lanca snabdijevanja ili unutar lanca vrijednosti. Što se tiče BiH, neke od ovih razvojnih pojava možemo uočiti na nekoliko lokaliteta. I to je uglavnom sve i potpuno nedovoljno. Ako se smatra da rast i razvoj treba da bude organski, odnosno da dođe iz samih preduzeća, onda je vidljivo da je taj potencijal još nedovoljan, a što su preduzeća manja, to je i potencijal manji. Stoga se pribjegava ili direktnim stranim investicijama ili budžetskoj podršci, koje su u BiH takođe skromnih dometa. Uglavnom, potrebno je više raditi, sa više inventivnosti, jer će nam, u suprotnom, ostati mrvice sa stola svjetskog tržišta", istakao je Raković.