Rat u Ukrajini izazvaće, sasvim izvesno, najveći cenovni šok i poremećaj u snabdevanju namirinicama i robom u poslednjih 50 godina. U prognozi Svetske banke navodi se da će poremećaj izazvan sukobom doprineti ogromnom rastu cena robe u rasponu od prirodnog gasa do pšenice i pamuka, a sve to već ima veoma velike ekonomske i humanitarne efekte.
Koautor izveštaja Piter Nejgl rekao je za Bi-Bi-Si da „domaćinstva širom sveta osećaju krizu i nagli porast troškova života“.
„Najsiromašnija domaćinstva su posebno ugrožena, jer troše veći deo prihoda na hranu i energiju “, naveo je ekonomista Svetske banke.
Cena gasa padaće 2024. godine
Najveći rast biće zapravo cena prirodnog gasa u Evropi koja bi trebalo da bude više nego duplo veća. Predviđa se da će cene padati sledeće i 2024. godine, ali će i tada ostati 15 odsto više nego prošle godine.
Slično tome, očekuje se da će i cene nafte ostati povišene do 2024. sa barelom referentne mere, naftom brentom, za koju se predviđa da će ove godine u proseku iznositi 100 dolara. Inače, Rusija proizvodi 11 odsto svetske nafte što je treći najveći udeo, ali se u izveštaju kaže da se „očekuje da će poremećaji koji su rezultat rata imati trajne negativne posledice“ jer sankcije znače da strane kompanije napuštaju i da je pristup tehnologiji smanjen.
Rekordne cene pšenice
Indeks cena hrane UN već pokazuje da su one na najvišem nivou otkako su počeli da se registruju pre 60 godina. Tako se predviđa da će pšenica porasti za 42,7 odsto i dostići nove rekordne vrednosti u dolarima. Ostala značajna povećanja biće 33,3 odsto za ječam, 20 odsto za soju i 29,8 odsto za sve vrste ulja.
„Pšenica je jedan od poljoprivrednih izvoznih proizvoda koje je najteže zameniti“, navodi se u izveštaju Banke Amerike i ističe da će loši vremenski uslovi u Severnoj Americi i Kini verovatno pogoršati uticaj smanjenja ukrajinskih zaliha što će se nastaviti jer je rat poremetio prolećnu sadnju.
Takođe, isporuke žitarica i uljarica iz Ukrajine pale su za više od 80 odsto zbog borbi.
Cene neće padati
Piter Negl iz Svetske banke kaže da rastu cene hrane izazivaju „već velike ekonomske i humanitarne efekte“, kao i da neće uskoro padati.
Što se tiče robe u celini, izveštaj Svetske banke navodi:
„Iako se generalno očekuje da će cene dostići vrhunac 2022. godine, one će ostati mnogo više nego što se ranije predviđalo. Tržište zaista mnogo zavisi od trajanja rata u Ukrajini i poremećaja koji on izaziva u lancima snabdevanja”, navodi Svetska banka.