Ekonomija - Srbija

Zlatno doba je prošlo, nedostaju stručnjaci

U anketi predstavljenoj juče na Forumu menadžera, koji je okupio poslovne lidera iz Srbije i regiona, jasno se primećuje opreznost u vođenju troškova, optimizacija poslovanja, zamrzavanje zapošljavanja, ali je bilo i kompanija koje su se izjasnile da će nastaviti da ulažu u nove biznise, zaposlene pa čak i da povećavaju zarade.

Upitani šta država može da uradi da ublaži efekte prelivanja negativnih trendova, najviše privrednika je odgovorilo da je potrebno uraditi diverzifikaciju izvora energije, obezbediti jednakost za sve učesnike na tržištu kao i napraviti predvidiv zakonodavni okvir.

Dragoljub Damljanović, predsednik SAM-a i direktor razvojnog centra „Šnajder elektrika”, govoreći o situaciji u energetskom sektoru naglasio je da problem cene struje nije nastao s ratom u Ukrajini već da je počeo godinu dana pre. To je dovelo do toga da industrija u Evropi postaje prilično nekonkurentna, posebno industrije koje su energetski zavisne.

Prema njegovim rečima Evropa je s pravom krenula u zelenu agendu i investirala je ogromnu sumu novca u obnovljive izvore u poslednjih deset do 15 godina. Naveo je da je Evropa planirala da u narednih osam godina u energetiku, odnosno u mrežu uloži 565 milijardi evra kako bi omogućila zelenu tranziciju.

Sadašnje visoke tržišne cene energenata će se sigurno zadržati duži vremenski period i nikada se više neće vratiti na nivo na kome su bile.

– Nadam se da neće ostati na ovako visokom nivou kao što su sada, ali će sigurno biti znatno više nego što su bile pre recimo godinu i po ili dve – kazao je Damljanović.

Odgovarajući na novinarsko pitanje koji su najveći izazovi do kraja godine za EPS, on je naglasio da to preduzeće mora suštinski da definiše svoju strategiju, da povrati proizvodnju u rudnicima i počne ozbiljno da investira u obnovljive izvore i u reverzibilne hidroelektrane.

On smatra da sve države u Evropi moraju da obezbede redovno snabdevanje energijom što će ove godine biti jako izazovno čak i za velika energetska preduzeća. Dugoročno je važno za energetske sisteme da moraju da se digitalizuju, da postanu fleksibilni kako bi mogli u da prime obnovljive izvore jer je to jedini put da se reši energetska dilema na duže staze, a za firme je jako važna održivost i da sprovedu niz procesa koji vode ka uštedi energije.

Mihailo Janković, izvršni direktor MK grupe, rekao je da su pred srpskom poljoprivredom tri ključna izazova: ukrupnjavanje proizvodnje, veće navodnjavanje i korišćenje nauke i savremene tehnologije. Naša poljoprivredna gazdinstva su sitna, prosečna ekonomska veličina im je 6.000 evra, a kod 50 odsto ispod 2.000 i sa tako sitnim posedima nema tehnološkog napretka ni inovacija.

Naveo je da se u Srbiji od 3,5 miliona hektara obradive zemlje navodnjava samo 70.000 hektara ili dva procenta. Naglasio je da to znatno utiče na prinose poljoprivrednih kultura, što se ove godine koja je bila sušna naročito videlo na prinosima kukuruza, koji su i u Evropskoj uniji i kod nas bili ispod petogodišnjeg proseka.

– Obradive površine kod nas su skoro duplo veće nego u Holandiji, ali holandski izvoz poljoprivrednih proizvoda je 26 puta veći nego izvoz iz Srbije. Dakle, potencijal imamo, a na nama svima je da zajedno radom ali i razvojnim merama države idemo ka boljem sutra – napomenuo je Janković.

Emil Tedeski, predsednik Atlantik grupe, konstatovao je da je situacija globalno veoma zahtevna.

– Često nam se čini da je trenutna kriza najveća, ali ovakvu krizu nismo videli. Ona je uslovljena komplikovanom geopolitičkom situacijom, rastom inflacije, poremećajima koji su uslovljeni sa jedne strane klimatskim promenama, a sa druge pokidanim lancima snabdevanja, tako da poslovni ljudi danas i ne znaju odakle ih sve vreba opasnost. Mi smo donedavno živeli u periodu, koji se može nazvati zlatni, period besplatnog novca, negativnih kamata. Imali smo izuzetnu dostupnost kapitalu. Fondovi su klečali pred preduzetnicima ne bi li oni preuzeli taj kapital. Danas finansijske institucije svakog dana poskupljuju cenu kapitala. On ne da neće biti dostupan, nego će biti skup i te kako selektivan, zato što je kapital kao srna vrlo plašljiv i u vremenu nepoverenja i nemogućnosti predvidivosti tražiće sigurnu luku i radije će ostati u banci na računu nego da bude plasiran – kazao je Tedeski.

Prema njegovim rečima visoke cene energije, sirovina i pokidani lanci snabdevanja utiču na poslovanje privrede. I kada na sve to nadovežemo demografski problem u regionu, pad broja stanovnika i nemogućnost dostupnosti kvalifikovanih stručnjaka, sve to stvara ambijent koji je nesiguran jer živimo na rubu rata koji je, kako je naveo, u predvorju naše regije.