Energetika - Srbija

1,5 mil. evra za vetrenjaču po instalisanom megavatu

U Srbiji ne postoji nijedna vetrenjača priključena na sistem, iako su Istočni Banat, okolina Vršca, Kovina i Negotina područja u kojima duva najkvalitetniji vetar u zemlji, rekao je danas konsultant u oblasti energetike i inženjeringa francuske kompanije "Gdf Suez" Oktavijan Šošdean.

Prema rečima tog stručnjaka, čija kompanija godinama posluje u Srbiji, potencijal vetrenjača je počeo ozbiljnije da se istražuje pre tri, četiri godine sa pojavom kompanija zainteresovanih za projekte iz te oblasti i kada je započela kampanja merenja vetra na pojedinim lokacijama u Srbiji.

"Taj potencijal nije spektakularan, ali postoji u dovoljnoj meri za razvoj projekata vetroparkova. Kod vetrenjača je jako bitna procena kvaliteta vetra i prognostičke greške kada će da duva vetar, koliko će ga biti...", rekao je Šošdean.

Činjenica da investitori žele da se oslone na kvalitetne podatke je jedan od razloga delimične sporosti u izgradnji vetrenjača, a tome najviše doprinose tzv. faktori rizika koje investitori prepoznaju, dodao je.

Srbija je, međutim, kako je naveo, još uvek prepoznata kao zemlja "povećanog političkog i komercijalnog rizika".

Prema njegovim rečima, taj rizik će u budućnosti imati tendenciju smanjenja, čemu pomažu jasno zakonodavstvo i lakši načini dolaska do dozvola i licenci, kao i opšti i finansijski kredibilitet tržišnih aktera.

Stari princip rada uz dodatak novih tehnologija

Na pitanje o načinu rada vetrenjače, Tanjugov sagovornik je rekao da funkcionišu po istom principu kao nekada, u "stara vremena kad su mlinovi koristili snagu vetra".

"Danas se samo primenjuju nove tehnologije, tako da se turbine podižu na veće visine, na kojima su veći udari i brzina vetra. Vetrenjača pretvara snagu vetra u električnu energiju najčešće uz pomoć turbine sa uglavnom tri lopatice, koja vrti generator koji, dalje, proizvodi struju, koja se opet putem električne mreže evakuiše u sistem", objasnio je Šošdean.

Običaj je da se postavljaju u grupama, na teritoriji za koju je izmereno i potvrđeno koliko ima vetra, a najčešće su u pitanju veće regije. Cilj je da se u vetar što više iskoristi i zato se ne postavlja samo jedna vetrenjača.

"Jedna vetrenjača može da bude sporadična, ako je potrebna nekoj izolovanoj farmi, gazdinstvu... Ali, smisao priče je da se iskoristi sav potencijal vetra koji postoji, jer je besplatan i nema troškova za njegovu upotrebu, već samo za izgradnju vetroparka koji ga pretvara u energiju i troškova njegove dalje eksploatacije i održavanja opreme", rekao je Tanjugov sagovornik.

U tome je i njihov smisao - svi ostali izvori energije osim vetra, vode, sunca i geotermalnih izvora koriste gorivo, koje podrazumeva cenu koštanja, transport, logistiku.

Za korišćenje vetrenjača nisu toliko bitni ostali prirodni uslovi, iako postoje određeni faktori koji doprinose da neki projekat bude atraktivniji.

"Ako je projekat na ravnom zemljištu, koje je dovoljno čvrsto da se ne moraju graditi specifična postolja za postavljanje tornjeva i ako je teren pristupačan i relativno blizu javne električne mreže, gde će se preneti energija koja se proizvodi, onda je to njegova prednost", objasnio je Tanjugov sagovornik.

"Ograničenje" vetrenjača je što mogu da se grade samo na mestima gde ima vetra, koji ne može da se prenosi na druge prostore, za razliku od goriva.

Problem nestabilnosti vetra

"Drugi problem je što vetar nije stalan i tokom godine vetrenjača je u funkciji oko 30 odsto vremena", rekao je Šošdean i objasnio da iz tih razloga jedan sistem ne može da se osloni samo na tu tehnologiju, jer kada vetar ne duva, energija mora da bude nadomeštena na drugi način, najčešće uz pomoć gasa ili hidroenergije.

U proseku, izgradnja jedne vetrenjače košta oko 1,5 miliona evra po instalisanom megavatu, a jedna vetrenjača ima dva do tri megavata, što zavisi i od isporučioca opreme tipa i od karakteristika vetra koji je zastupljen na tom prostoru.

Međutim, najveći potencijal Srbije, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, leži u biomasi, u koju spadaju svi proizvodi koji su biorazgradivi.

"Povoljnost biomase je što je heterogena, pa se mogu koristiti drvna i poljoprivredna biomasa, kao i životinjski i biljni ostaci, koji mogu da fermentišu u uslovima anaerobnog procesa i proizvedu biogas. Takođe, postoji biogas koji se skuplja na deponijama, jer se ispod slojeva koji se godinama talože odvija fermentacija", ukazao je Šošdean.

Među izvorima obnovljive energije u Srbiji, potencijal biomase zauzima čelnu poziciju i prema zvaničnim podacima čini 62 odsto ukupnog potencijala tih izvora. Jedan od razloga je i što, za razliku od solarne, hidro i energije vetra koje zavise od klime i prirode, na koje čovek nema mnogo uticaja, kod biomase to nije slučaj jer se ona proizvodi.

"To je jedina obnovljiva energija na koju kontrolisano može da se utiče, a zahteva učešće čoveka u proizvodnji, pripremi, transportu i njenom pretvaranju u električnu ili termičku energiju", zaključio je Šošdean.