Energetika - Srbija

A Drina tiho teče

Radovi na revitalizaciji četiri agregata u Hidroelektrani „Bajina Bašta” trajaće do 2013. godine.

Snaga ovog energetskog postrojenja na Drini biće uvećana za 54 megavata, sa sadašnjih 368 na 422, dok će proizvodnja električne energije biti povećana za 70 miliona kilovat-časova, pa će godišnje proizvoditi prosečno 1,55 milijardi kilovat-časova.

Mijodrag Čitaković, direktor Privrednog društva „Drinsko-Limske hidroelektrane”, kaže da će posle remonta vek elektrane biti produžen za 40 godina.

– Projekat je vredan 70 miliona evra, od čega je 30 miliona evra obezbeđeno iz kredita nemačke „KfW banke”, dok će preostalih 40 miliona uložiti EPS iz svojih prihoda. Revitalizacija elektrane ima tri cilja: produži vek elektrane, smanji troškove održavanja i poveća snagu elektropostrojenja za 54 megavata, kao i proizvodnju struje za 70 miliona kilovat-časova – ističe Čitaković za „Politiku”.

Hidroelektrana „Bajina Bašta” puštena je u rad 1966. godine i do sada nisu rađeni veliki remonti na agregatima. Posao revitalizacije na međunarodnom tenderu dobila je firma „ANDRITZ Hydro Gmbh” iz Austrije, a znatan deo poslova poveren je domaćim firmama: ABS „Minel”, Institut „Mihailo Pupin”, „Goša-Montaža”, „Energoprojekt”, ATB „Sever” i „Elektroizgradnja” iz Bajine Bašte. Vrednost poslova koje će obaviti domaće firme iznosi 18 miliona evra.

Revitalizacija hidroelektrane sastoji se iz pet faza, od čega se četiri odnose na obnovu hidroagregata, turbina, generatora i razvodnog postrojenja, a peta na remont hidromehaničke opreme (ulazni zatvarač, prelivne ustave i temeljni ispusti). Kada radovi budu završeni biće zamenjeno više od 90 odsto opreme elektrane. Obnova prvog agregata je završena u predviđenom roku, ali kada je trebalo da počne s probnim radom, u toku ispitivanja, stručnjaci na elektrani su konstastovali kvar na zatvaraču. Zatvarač nije bio predmet velike obnove u ovom trenutku. To je razlog zašto je početak rada agregata odložen za dva meseca. Precizne koordinate podvodnog nanosa locirane su uz pomoć ronilaca i podvodnih kamera, pa je dizalica s dve vrste hidrauličnih završetaka, takozvanih grajfera, uspešno zahvatala i izvlačila veliki deo nanosa.

– Uzrok kvara je pojava velikog nanosa smeća i mulja u jezeru Perućac što je posledica kišnog proleća. Interesantno je da smo u spirali i radnom kolu pronašli drva koje su ljudi pripremili za ogrev, delove frižidera, zamrzivača i uginulih životinja što je bujica nanela u jezero. Čak smo pronašli čamac dug šest metara i širok 2,5 metara – ističe Čitaković.

Zbog tih kvarova morali su da se obave vanredni radovi na hidromehaničkoj opremi, pa je u ovoj fazi radova nivo jezera spušten za 18 metara, što je pražnjenje u okviru granica definisanih vodoprivrednim uslovima. Da bi se to ostvarilo potrebne su bile specijalne pripreme, jer je postajala opasnost da se jezero isprazni za gotovo 50 metara.

– To je sprečeno zahvaljujući rešenjima koje su dali inženjeri HE „Bajina Bašta” i roniocima koji su imali više od 30 zarona sa zadržavanjem pod vodom 15 do 20 minuta kako bi uspešno obavili zahtevne radove. Zahvaljujući tome sprečili smo dalje pražnjenje jezera – kaže Čitaković.

On najavljuje za 10. septembar punjenje akumulacije jezera, ali napominje da brzina punjenja zavisi i od hidroloških uslova. Zato što su krajem leta dotoci mali, veći problem biće napuniti akumulaciju nego je isprazniti. Dok traju radovi obezbeđuje se biološki minimum vode, kako bi se zaštitio biljni i životinjski svet u Drini. Tako je, recimo, HE „Višegrad” iz svoje akumulacije dnevno ispuštao 50 kubnih metara vode u sekundi u Perućačko jezero. HE „Bajina Bašta” je kroz agregate ispuštala najmanje 50 kubnih metara u sekundi, čime je Drina poprimila miran i prirodan tok, poput onog koji je imala 1966. godine, pre građenja brane, u sušnom periodu.