Energetika - Srbija

Đedović je na sastanku u albanskom gradu Tepelena, istakla da je za stvaranje uslova za pokretanje daljih aktivnosti u vezi sa oporezivanjem emisija CO2 potrebno da se prethodno analiziraju svi postojeći mehanizmi, kako bi se izabrali oni koji će omogućiti usklađivanje regiona sa energetskim i klimatskim politikama EU, na način koji bi bio ekonomski održiv i socijalno pravedan.

Ministarka je naglasila da je stav Srbije da je pre bilo kakvih daljih koraka potrebna sveobuhvatna analiza u vezi sa implementacijom regionalnog sistema za trgovinu emisijama ili nekog drugog mehanizma, prevashodno kada je reč o proizvodnji električne energije, pre nego što se razgovara o konkretnim obavezama i rokovima za sprovođenje aktivnosti.

Posledice potencijalnih odluka koje se tiču implementacije CBAM regulative i cene ugljenika su ozbiljne i dalekosežne po privredu i društvene odnose i potrebno je uraditi adekvatne analize i na nacionalnom nivou, na osnovu kojih bi Vlada Srbije mogla da zauzme politički stav, ukazala je ona.

Đedović je rekla da, imajući u vidu nivo BDP-a po glavi stanovnika i udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji i regionu, zauzimanje stava o obračunavanju cena emisije ugljenika, kao deo procesa dekarbonizacije energetskog sektora, nije moguće bez osiguravanja odgovarajuće finansijske podrške, gde je ključna podrška EU.

Ona je objasnila da se ugovorne strane Energetske zajednice, među kojima je i Srbija, nalaze na početku procesa pravedne energetske tranzicije, ali da već sada treba da se predvide budući troškovi, a na taj način i odgovarajući izvori sredstava za proces dekarbonizacije, kao što je slučaj u EU, gde Mehanizam za pravednu tranziciju obezbeđuje 100 milijardi evra za podršku zemljama članicama.

Ministarka je navela da je jedno od mogućih rešenja formiranje regionalnog fonda Zapadnog Balkana za pravednu tranziciju, koji bi bio podržan i od strane EU.

Ovakav fond trebalo bi da predvidi sredstva kojima bi se u regionima koji su najviše pogođeni energetskom tranzicijom podržali ekonomska diverzifikacija, prekvalifikacija radnika, ulaganja u mala i srednja preduzeća, otvaranje novih preduzeća, istraživanje i inovacije, ekološka sanacija regiona uglja, proizvodnja čiste energije i transformacija ka tehnologijama sa manjom emisijom štetnih gasova, ukazala je Đedović.

Prema njenim rečima, kako bi se osigurala održivost i predvidljivost, ova sredstva treba kombinovati sa postojećim izvorima sredstava koja obezbeđuju EU i međunarodne finansijske institucije.

Ona je, takođe, prenela da su predstavnici EU pozdravili mere koje je Srbija donela prethodnih meseci sa ciljem da se ubrza razvoj energetskog sektora, uključujući započete reforme javnih preduzeća, donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE, raspisivanje prvih aukcija za dodelu tržišnih premija za novih 450 megavata iz OIE, kao i izradu trogodišnjeg plana aukcija za OIE.

Ministarka je navela da je istaknut i napredak u postavljanju strateškog okvira za razvoj energetskog sektora i sprovođenje energetske tranzicije, uz podsećanje na to da je u izradi Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, za koji su započete javne konsultacije i koji će se uskoro naći i na javnoj raspravi.

Đedović je ukazala na to da su prioritetni projekti u energetici definisani Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine, koje je nedavno usvojila Vlada Srbije.

Đedović je na marginama ministarskog sastanka imala bilateralni sastanak sa ministarkom infrastrukture i energetike Albanije Belindom Baluku o saradnji u oblasti energetike, na kojem su glavne teme bile mere koje dve zemlje preduzimaju na povećanju sigurnosti snabdevanja i saradnja u okviru širih regionalnih inicijativa.