Na 240. nacionalnom skupu američkog udruženja hemičara koji se od 22 do 26. avgusta održava u Bostonu, u Masačusetsu, predstavljen je istraživački projekat koji treba da nas za korak približi svetu o kom je maštao Nikola Tesla - bežični prenos električne energije preuzimanjem elektriciteta iz vazduha. Na dobrom su putu da atmosferski elektricitet pretvore u alternativni izvor energije budućnosti kao što je to već sada slučaj sa solarnom energijom. Već dva veka naučnici pokušavaju da odgonetnu tajnu nastanka i širenja elektriciteta u atmosferi. Poznato je i da su radnici na parnim mašinama osećali udare elektriciteta koji se stvara u pari koja izlazi iz postrojenja. Sajt “Science Daily” podseća i da je Nikola Tesla bio jedan od onih koji su tako videli energiju u budućnosti. Pretpostavljalo se da se elektricitet formira kada voda u gasovitom stanju sakuplja mikroskopske čestice prašine u vazduhu. Međutim, do sada naučnici nisu znali tačno kako se odvija proces formiranja i oslobađanja elektriciteta.
Na 240. nacionalnom skupu američkog udruženja hemičara koji se od 22 do 26. avgusta održava u Bostonu, u Masačusetsu, predstavljen je istraživački projekat koji treba da nas za korak približi svetu o kom je maštao Nikola Tesla - bežični prenos električne energije preuzimanjem elektriciteta iz vazduha.
- Mislim da smo na dobrom putu da atmosferski elektricitet pretvorimo u alternativni izvor energije budućnosti kao što je to već sada slučaj sa solarnom energijom - kaže predvodnik istraživanja Fernando Galembek (više o pronalascima vezanim za solarne panele pogledajte na našem sajtu na tagu “solar” na kraju teksta).
Već dva veka naučnici pokušavaju da odgonetnu tajnu nastanka i širenja elektriciteta u atmosferi. Poznato je i da su radnici na parnim mašinama osećali udare elektriciteta koji se stvara u pari koja izlazi iz postrojenja. Sajt “Science Daily” podseća i da je Nikola Tesla bio jedan od onih koji su tako videli energiju u budućnosti.
Pretpostavljalo se da se elektricitet formira kada voda u gasovitom stanju sakuplja mikroskopske čestice prašine u vazduhu. Međutim, do sada naučnici nisu znali tačno kako se odvija proces formiranja i oslobađanja elektriciteta, kaže Galembek, predavač na Univerzitetu Kampinas u Brazilu.
Preporučujemo da pogledate još jedan zanimljiv projekat predstavljen na 240. nacionalnom skupu američkog udruženja hemičara (240th National Meeting of the American Chemical Society - ACS) na linku na kraju teksta.
Do sada se verovalo da je voda elektroneutralna i da takva ostaje i nakon spajanja sa česticama i drugim gasovima u vazduhu. Međutim, po novim rezultatima izgleda da ona ipak ima naelektrisanje.
Galembek i njegove kolege potvrdili su ovu ideju u laboratorijskim eksperimentima koji su simulirali spajanje čestica vode sa drugim česticama u vazduhu. Koristili su sićušne čestice silicijum-dioskida i aluminijum-fosfata, dva česta tipa čestica u vazduhu. Ispostavilo se da prvi u vlažnom atmosferskom okruženju postaje više negativno, a drugi više pozitivno naelektrisan.
Visoka vlažnost znači visoko zasićenje molekulima vode u vazduhu - koja kondenzovana postaje vidljiva na prozorima i sl:
- Ovaj eksperiment je bio jasan dokaz da atmosferska voda ima naelektrisanje koje prenosi na materijale sa kojima dolazi u kontakt. Ovu pojavu smo nazvali higroelektricitet, tj. elektricitet vlažnosti.
U budućnosti bi moglo biti moguće razviti kolektore koji, poput solarnih, svetlost pretvaraju u elektricitet, mogu da sakupljaju higroelektricitet i napajaju mreže i pojedinačne objekte.
Nasuprot solarnim ćelijama, koje naravno najbolje rade u sunčanim oblastima, ovakvi uređaji najbolje bi radili u vlažnim klimama.
Galembek napominje da sličan pristup može da nam koristi da sprečimo udare gromova koji nanose milionske štete, ali i ljudske žrtve. Paneli budućnosti mogli bi upijati elektricitet iz vlažnog vazduha i tako sprečiti ili umanjiti mogućnost pojave gromova. Njegov tim već radi na testiranju metala kako bi otkrili koji od njih ima najveći potencijal za sakupljanje atmosferskog elektriciteta.