Atmosferski elektricitet kao izvor energije

Bez autora
Oct 13 2010

Na 240. nacionalnom skupu američkog udruženja hemičara koji se od 22 do 26. avgusta održava u Bostonu, u Masačusetsu, predstavljen je istraživački projekat koji treba da nas za korak približi svetu o kom je maštao Nikola Tesla - bežični prenos električne energije preuzimanjem elektriciteta iz vazduha. Na dobrom su putu da atmosferski elektricitet pretvore u alternativni izvor energije budućnosti kao što je to već sada slučaj sa solarnom energijom. Već dva veka naučnici pokušavaju da odgonetnu tajnu nastanka i širenja elektriciteta u atmosferi. Poznato je i da su radnici na parnim mašinama osećali udare elektriciteta koji se stvara u pari koja izlazi iz postrojenja. Sajt “Science Daily” podseća i da je Nikola Tesla bio jedan od onih koji su tako videli energiju u budućnosti. Pretpostavljalo se da se elektricitet formira kada voda u gasovitom stanju sakuplja mikroskopske čestice prašine u vazduhu. Međutim, do sada naučnici nisu znali tačno kako se odvija proces formiranja i oslobađanja elektriciteta.

Atmosferski elektricitet kao izvor energijeNa 240. nacionalnom skupu američkog udruženja hemičara koji se od 22 do 26. avgusta održava u Bostonu, u Masačusetsu, predstavljen je istraživački projekat koji treba da nas za korak približi svetu o kom je maštao Nikola Tesla - bežični prenos električne energije preuzimanjem elektriciteta iz vazduha.

- Mislim da smo na dobrom putu da atmosferski elektricitet pretvorimo u alternativni izvor energije budućnosti kao što je to već sada slučaj sa solarnom energijom - kaže predvodnik istraživanja Fernando Galembek (više o pronalascima vezanim za solarne panele pogledajte na našem sajtu na tagu “solar” na kraju teksta).

Već dva veka naučnici pokušavaju da odgonetnu tajnu nastanka i širenja elektriciteta u atmosferi. Poznato je i da su radnici na parnim mašinama osećali udare elektriciteta koji se stvara u pari koja izlazi iz postrojenja. Sajt “Science Daily” podseća i da je Nikola Tesla bio jedan od onih koji su tako videli energiju u budućnosti.

Pretpostavljalo se da se elektricitet formira kada voda u gasovitom stanju sakuplja mikroskopske čestice prašine u vazduhu. Međutim, do sada naučnici nisu znali tačno kako se odvija proces formiranja i oslobađanja elektriciteta, kaže Galembek, predavač na Univerzitetu Kampinas u Brazilu.

Preporučujemo da pogledate još jedan zanimljiv projekat predstavljen na 240. nacionalnom skupu američkog udruženja hemičara (240th National Meeting of the American Chemical Society - ACS) na linku na kraju teksta.

Do sada se verovalo da je voda elektroneutralna i da takva ostaje i nakon spajanja sa česticama i drugim gasovima u vazduhu. Međutim, po novim rezultatima izgleda da ona ipak ima naelektrisanje.

Galembek i njegove kolege potvrdili su ovu ideju u laboratorijskim eksperimentima koji su simulirali spajanje čestica vode sa drugim česticama u vazduhu. Koristili su sićušne čestice silicijum-dioskida i aluminijum-fosfata, dva česta tipa čestica u vazduhu. Ispostavilo se da prvi u vlažnom atmosferskom okruženju postaje više negativno, a drugi više pozitivno naelektrisan.

Visoka vlažnost znači visoko zasićenje molekulima vode u vazduhu - koja kondenzovana postaje vidljiva na prozorima i sl:

- Ovaj eksperiment je bio jasan dokaz da atmosferska voda ima naelektrisanje koje prenosi na materijale sa kojima dolazi u kontakt. Ovu pojavu smo nazvali higroelektricitet, tj. elektricitet vlažnosti.

U budućnosti bi moglo biti moguće razviti kolektore koji, poput solarnih, svetlost pretvaraju u elektricitet, mogu da sakupljaju higroelektricitet i napajaju mreže i pojedinačne objekte.

Nasuprot solarnim ćelijama, koje naravno najbolje rade u sunčanim oblastima, ovakvi uređaji najbolje bi radili u vlažnim klimama.

Galembek napominje da sličan pristup može da nam koristi da sprečimo udare gromova koji nanose milionske štete, ali i ljudske žrtve. Paneli budućnosti mogli bi upijati elektricitet iz vlažnog vazduha i tako sprečiti ili umanjiti mogućnost pojave gromova. Njegov tim već radi na testiranju metala kako bi otkrili koji od njih ima najveći potencijal za sakupljanje atmosferskog elektriciteta.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik