Generalni direktor Javnog preduzeća "Srbijagas" Dušan Bajatović razgovarao je u Moskvi sa predsednikom Upravnog odbora ruske kompanije "Gasprom" Aleksejem Milerom o snabdevanju srpskog tržišta gasom i koncipiranju novog dugoročnog ugovora,. Na sastanku koji je sinoć održan u ruskoj prestonici bilo je reči i o daljim koracima u realizacije gasovoda "Južni tok" i Podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor". Čelnici dve gasne kompanije razmatrali su moguće zajedničke projekte u oblasti izgradnje gasnih centrala i pitanja u vezi sa dolaskom "Gasprombanke" u Srbiju, istakli su u "Srbijagasu" i naglasili da je na sastanku bilo reči i o budućnosti proizvodnje veštačkih đubriva u Srbiji i mogućim zajedničkim projektima sa HIP Azotarom Pančevo. Ruski gasni holding "Gasprom" i srpsko javno preduzeće "Srbijagas" završili su izradu studije izvodljivosti srpske deonice gasovoda "Južni tok"...
Generalni direktor Javnog preduzeća "Srbijagas" Dušan Bajatović razgovarao je u Moskvi sa predsednikom Upravnog odbora ruske kompanije "Gasprom" Aleksejem Milerom o snabdevanju srpskog tržišta gasom i koncipiranju novog dugoročnog ugovora, rečeno je danas Tanjugu u "Srbijagasu".
Na sastanku koji je sinoć održan u ruskoj prestonici bilo je reči i o daljim koracima u realizacije gasovoda "Južni tok" i Podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor".
Čelnici dve gasne kompanije razmatrali su moguće zajedničke projekte u oblasti izgradnje gasnih centrala i pitanja u vezi sa dolaskom "Gasprombanke" u Srbiju, istakli su u "Srbijagasu" i naglasili da je na sastanku bilo reči i o budućnosti proizvodnje veštačkih đubriva u Srbiji i mogućim zajedničkim projektima sa HIP Azotarom Pančevo.
Ruski gasni holding "Gasprom" i srpsko javno preduzeće "Srbijagas" završili su izradu studije izvodljivosti srpske deonice gasovoda "Južni tok", saopštila je informativna služba ruskog koncerna posle sastanka Milera i Bajatovića u Moskvi.
"To će omogućiti da se u najskorije vreme pokrene procedura procene uticaja na životnu sredinu, uključivanje srpske deonice projekta u plan prostornog planiranja Republike Srbije i dodelu privilegovanog statusa, kao i dobijanje svih neophodnih dozvola", istaknuto je u saopštenju "Gasproma".
Dve strane su na sastanku razmotrile tekuća pitanja rusko-srpske energetske saradnje, a kako su istakli u Gaspromu, visoku ocenu dobila je realizacija projekta podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor", kao i dinamika radova vezanih za gasovod "Južni tok"
Učesnici pregovora su istakli da se saradnja dve kompanije na realizaciji strateški važnih projekata razvija u punom skladu sa zacrtanim planom.
"Gasprom" i "Srbijagas" su 15. maja 2009. potpisali osnovni sporazum o saradnji na projektu "Južni tok" na teritoriji Srbije. U novembru iste godine registrovana je zajednička projektna kompanija "South Stream Serbia AG" u kojoj "Gasprom učestvuje sa 51, a "Srbijagas" sa 49 odsto.
Pre toga, "Gasprom" i "Srbijagas" su 24. decembra 2008. potpisali memorandum o uzajamnom razumevanju kad je u pitanju saradnja na skladištenju gasa u okviru projekta "Banatski Dvor".
U oktobru 2009. potpisan je sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća "Banatski Dvor" koje je zaduženo za izgradnju i eksploataciju podzemnog skladišta gasa aktivnog kapaciteta 450 miliona kubnih metara, a registrovanog u februaru 2010.
Udeo "Gasproma" u tom preduzeću je takođe 51 odsto, a Srbijagasa 49 odsto. Podzemno skladište gasa "Banatski Dvor" će se izgraditi na istoimenom iscrpljenom gasnom nalazištu, 60 kilometara severoistočno od Novog Sada.
Projekat "Južni tok", koji ima za cilj da poveća ponudu maršruta za isporuku prirodnog gasa evropskim potrošačima, predviđa izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora u zemlje južne i centralne Evrope. Procenjuje se da će se kapaciteti "Južnog toka" postepeno povećavati, a kapaciteti njegove podvodne deonice projektovani su na 63 milijarde kubnih metara godišnje.
Puštanje u rad prve linije gasovoda planirano je za kraj 2015. godine, a vrednost projekta "Južni tok" procenjena je na oko 15,5 milijardi evra.
"Gasprom" je najveći akcionar "Južnog toka" sa udelom od 50 procenata, dok je udeo italijanske energetske korporacije "Eni" 20 odsto, a francuska EdF i nemačka BASF će dobiti po 15 procenata.
U toku je izrada zajedničke studije izvodljivosti "Južnog toka, koja objedinjuje studiju podvodne deonice, kao i studije gasovoda na teritoriji zemalja južne i centralne Evrope.