Energetika - Srbija

Bajatović: „Turski tok” preko Srbije bezbedan

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je juče da su tri ukrajinska pomorska drona, glisera bez posade, bezuspešno napala ruski ratni brod „Ivan Hurs” u Crnom moru. Kako se precizira u saopštenju ruskog ministarstva, ruski ratni brod je štitio gasovode „Turski tok” i „Plavi tok”, kojima se gas prenosi iz Rusije u Tursku, ali i zemlje jugoistočne Evrope, prenosi Rojters.

„Svi neprijateljski gliseri su uništeni standardnim naoružanjem ruskog broda, saopštilo je Ministarstvo odbrane, kako je objavljeno na „telegramu”. Posada ruskog broda dejstvovala je iz teških mitraljeza kojima je napad odbijen.

Upitan da prokomentariše kakva je bezbednost gasovoda „Turski tok” preko naše zemlje i koliko ovakvi napadi koliko god daleki bili mogu da naprave problem u snabdevanju gasom, Dušan Bajatović generalni direktor „Srbijagasa” kaže za „Politiku” da za sada isključuje mogućnost i verovatnoću incidenata na ovom gasovodu, kakav se svojevremeno dogodio na gasovodima „Severni tok 1 i 2”.

– Mere bezbednosti su ne samo u Rusiji nego celom trasom ovog gasovoda – u Turskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, dakle zemljama Evropske unije koje se ovim putem snabdevaju gasom na vrlo visokom nivou i verujem da nikakve, ni minimalne šanse da se išta slično nama dogodi nije realno. Jer u EU vrlo dobro znaju da bi na ovaj način napravili problem i sebi po pitanju snabdevanja gasom, ističe Bajatović.

On kaže da bi merama bezbednosti koje se primenjuju za kopneni deo gasovoda odmah mogli da reaguju i to vrlo uspešno, ali kada je reč o morskom delu da bi tu već bilo ozbiljnih problema.

– Kakogod, za sada ne očekujem ništa slično da nam se dogodi, niti da snabdevanje gasom bude narušeno, kategoričan je prvi čovek „Srbijagasa”.

Inače, Politika je u oktobru prošle godine, pošto je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, saopštio da je Ukrajina pokušala da digne u vazduh deo „Turskog toka”, pisala da pokušaji diverzije na ovom gasovodu traju nedeljama.

Upućeni u gasne prilike su tada objasnili da kada bi došlo do bilo kakve diverzije na kopnenom delu gasovoda da bi Srbija to odmah detektovala po pritisku u cevima koji bi pao. To se registruje koliko god incident bio daleko od naše zemlje, jer se pritisak prati celom dužinom cevi.

Prof. dr Petar Stanojević, bivši dugogodišnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas, objasnio je za „Politiku” da bi efekat diverzije na kopnenom delu gasovoda bio kao kada je došlo do pucanja cevi na delu bugarskog gasovoda jer su bile stare, pa je kratko vreme došlo do prekida u snabdevanju, ali sve je brzo sanirano. Sada bi momentalno primetili da padne pritisak ako bi onima koji diverziju sprovode to i uspelo – kaže Stanojević, inače profesor na Fakultetu bezbednosti.

– Sreća u nesreći je da ukoliko dođe do incidenta ili bilo kakvog drugog pokušaja diverzije na kopnenom delu gasovoda preko Srbije, tu postoje blok ventili koji bi sprečili dalju veliku havariju. Dužina gasovoda „Turski tok” kroz Srbiju je 403 kilometra. Ukoliko bi bilo incidenata, mi imamo dva blok ventila, što bi automatski zaustavilo dotok gasa i time bi bila sprečena šteta većih razmera. Pomorski deo nema te blok ventile, zbog čega bi posledice bile dalekosežnije. Upravo iz bezbednosnih razloga, Srbija ima još dve kompresorske stanice, jednu na granici sa Mađarskom i drugu u Zaječaru, koje bi takođe reagovale na svaku promenu pritiska u cevima – naglašava Vojislav Vuletić, predsednik udruženja za gas Srbije.