Energetika - Srbija

Ciljevi razvoja energetike - zaštita životne sredine i izgradnja novih objekata

Najvažniji ciljevi razvoja energetike u Srbiji su zaštita životne sredine, regionalne integracije, izgradnja novih energetskih objekata i modernizacija postojećih, kao i supstitucija uvoznih energenata.

Prošle godine zaustavljen je pad proizvodnje sirove nafte iz domaćih izvora. Uvezeno je 2,2 miliona tona nafte, a iz domaćih izvora proizvedno je 0,75 miliona tona. Nadležno ministarstvo sprovelo je i niz aktivnosti radi stvaranja uslova za diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja energentima, ključnih preduslova za sigurno snabdevanje i energetsku bezbednost.  
 
Na polju smanjenja emisije toksičnih komponenti iz motora, u protekle dve decenije u svetu postignut je veliki napredak, pre svega, stalnim unapređenjem konstrukcija vozila i motora, ali i promenama u kvalitetu goriva. Motorni benzin “euro premium BMB 95“ u potpunosti zadovoljava srpski i evropski standard kvaliteta, dok “premium BMB 95” zadovoljava samo domaći standard kvaliteta, ali nije u skladu sa evropskim standardima, zbog veće količine sumpora i olova u svom sastavu.

”Premium MB 95” NIS je prestao da proizvodi.

Kako bi dostigli evropski kvalitet, potrebni su modernizacija i ulaganja u pančevačku rafineriju. Osim toga, evropske direktne obavezuju na upotrebu biogoriva u saobraćaju, po kojima, 2012. godine, učešće biogoriva u motornim gorivima na tržištu Srbije treba da bude najmanje 2,2 posto.  
    
Mađarsko iskustvo, u kojoj postoji produktovod dug 190 kilometara, pokazuje da je transport i distribucija motornih goriva dvanaest puta jeftiniji i efikasniji u odnosu na auto cisterne, dok je oko sedam puta jeftiniji i efikasniji u odnosu na transport železnicom. Osim niže cene transporta, postiže se i veća konkurentnost domaćih rafinerija.

Projekat izgradnje sistema produktovoda u Srbiji bila bi investicija vredna oko 173 miliona evra, ali sa projekcijom izgradnje kompletnih skladišta i pratećih objekata, što nije neophodno.  Po tom projektu snabdevanaje tržišta produktovodom, jedan cevovod spajao bi rafineriju u Pančevu, Novi Sad i Sombor, drugi Pančevo i Beograd, a treći Pančevo, Smederevo, Jagodinu i Niš. 
 
Na podzemnom skladištu gasa “Banatski Dvor” u protekle dve decenije malo je urađeno. Izgradnja je počela 2005. godine i izgrađeno je skladište na poroznoj peščarskoj steni koja se prostire na oko 54 kvadratna kilometra, na dubini od 1.200 do 1.250 metara. Završetkom izgradnje i puštanjem u rad ovog skladišta, kapaciteta oko 450 miliona kubnih metara prirodnog gasa, obezbedilo bi se prevazilaženje problema sezonske neravnomernosti potrošnje gasa, veća sigurnost snabdevanja potrošača u Srbiji, jer bi se u skladištu nalazilo energenata koji bi pokrili oko 20 posto godišnjih potreba Srbije. Trenutni kapacitet proizvodnje limitiran je brojem bušotima i pritiskom u ležištu i iznosi do 3 miliona kubnih metara prirodnog gasa dnevno.