Projektni zadatak Strategije o energetici, koju je na predlog Srbije prihvatio Ministarski savet Energetske zajednice Evrope, biće pouzdanije snabdevanje energentima čitavog regiona jugoistočne Evrope, oblasti koju nastanjuje 50 miliona stanovnika i koja ima ujednačenu energetsku efikasnost. Postojeća infrastruktura čini Srbiju tranzitnom zemljom u oblasti elektroenergetskog sektora i kod transporta nafte i gasa, a svoj interes u svemu vide i zemlje poput Ukrajine i Moldavije. Očekuje se da se naši energetski interesi susretnu kroz energetsku strategiju, koja bi definisala energetska načela i politiku, ali i konkretne probleme i potrebe zemalja u regionu. Predloženo je da Srbija bude jedan od nosilaca posla oko donošenja stategije, a Beograd da bude centar.
Projektni zadatak Strategije o energetici, koju je na predlog Srbije prihvatio Ministarski savet Energetske zajednice Evrope, biće pouzdanije snabdevanje energentima čitavog regiona jugoistočne Evrope, oblasti koju nastanjuje 50 miliona stanovnika i koja ima ujednačenu energetsku efikasnost -izjavio je ministar energetike Petar Škundrić na otvaranju dvodnevne međunarodne konferencije „Uloga regionalne saradnje - podrška investicijama u sigurnost snabdevanja energentima regiona Zapadnog Balkana - Jugoistočna evropa“ koju u Ečki organizuje javno preduzeće Transnafta povodom pet godina postojanja.
Govoreći o energetskim interesima devet zemalja regiona na panel diskusiji posvećenoj transportnim sistemima energenata, ministar Škundrić naglasio je da postojeća infrastruktura čini Srbiju tranzitnom zemljom u oblasti elektroenergetskog sektora i kod transporta nafte i gasa, naglašavajući da svoj interes u svemu vide i zemlje poput Ukrajine i Moldavije.
- Očekujemo da se naši energetski interesi susretnu kroz energetsku strategiju, koja bi definisala energetska načela i politiku, ali i konkretne probleme i potrebe zemalja u regionu. Predložili smo da budemo jedan od nosilaca posla oko donošenja stategije, a Beograd da bude centar - istakao je Škundrić.
Prema njegovim rečima, Srbija godišnje proizvede 36 milijardi kilovat-časova električne energije, troši 2,5 milijarde kubnih metara gasa i obradi tri miliona tona nafte, a sve navedne količine biće zbog narastajuće tražnje duplirane u narednih 20 godina, pa je procena stručnjaka da zemlja treba da se poveže sa susedima radi povećanja energetske efikasnosti.
Navodeći prednosti zajedničke energetske strategije, Graham Kop iz sekretarijata Energetske povelje, naveo je da se povezivanjem formira jedinstveno tržište, širi se saradnja i proizvodnja energenata, obezbeđuje sigurnost u snabdevanju i stiže do ekonomske dobiti. Istovremeno, prema mišljenju Kopa, ovakvim povezivanjem zemlje zapadnog Balkana postaće deo velikog energetskog tržišta Evrope, uključujući se istovremeno u značajna pitanja poput pitanja tranzita energenata.
U okviru dve panel diskusije svoja iskustva izneli su učesnici iz Rumunije, Hrvatske, Češke, Slovenije, Slovačke, Srbije kao i predstavnici Evropskog parlamenta. Danas su na programu panel diskusije posvećene međunarodnim organizacijama i modelima finansiranja regionalnih energetskh projekata na zapadnom Balkanu.