Energetika - Srbija

Do jeftinijeg goriva novom formulom

Dugo najavljivano pojeftinjenje goriva za početak naredne nedelje još je neizvesno, a zbog pada dinara i skoka cene nafte nije isključeno ni poskupljenje.

I pored nedavne promene uredbe o cenama derivata, Ministarstvo energetike će u narednom periodu razmatrati novu, kojom će se propisati drugačija metodologija za utvrđivanje maksimalnih cena.

To znači da bi se ubuduće koristila tzv. Mediteranska formula gde bi se cene derivata kod nas određivale na osnovu cena derivata, a ne nafte, na berzama zemalja Sredozemlja.

- Nova uredba trebalo bi da predstavlja reviziju svih postojećih elemenata trenutne uredbe - kaže Milan Budimir, savetnik za medije u Ministarstvu energetike.

Ovakav način obračuna cena goriva predlagan je i pre godinu dana, ali nije došlo do realizacije. Stručnjaci smatraju da bi ovakva formula dovela do pojeftinjenja pa ne čudi pokušaj Vlade da posle osam ovogodišnjih poskupljenja proba da odobrovolji nezadovoljne vozače. Država je, naime, već probala da zaustavi vrtoglava poskupljenja goriva kada je pre nekoliko meseci propisala da se cene koriguju na 30 umesto 15 dana, kao i da se čeka promena kursa dolara i cene nafte od 3,5 odsto. Sve to, međutim, nije dalo rezultate.

I dok vozači strepe od novog udara na džep, a država od pada prometa, naftaši zaoštravaju borbu pred otvaranje tržišta. Tako iz Naftne industrije Srbije najavljuju da će uskoro početi da određuju posebne cene za svaku pumpu u zavisnosti od nivoa tražnje u konkretnom regionu. Manji prometnici na ovo odgovaraju udruživanjem, ali i novim zahtevom za podizanje marže.

Pored toga što su cene na pumpama Naftne industrije Srbije još od početka godine niže od propisanih, iz ove kompanije najavljuju da će uskoro određivati posebne cene za svaku pumpu.

- U najskorije vreme cene će se određivati za svaku stanicu posebno, u zavisnosti od nivoa tražnje u konkretnom regionu.

NIS je doneo odluku da promeni politiku u oblasti usluge potrošača i da koriguje cene osnovnih naftnih derivata koji se distribuiraju preko mreže benzinskih stanica, usklađujući ih time, uslovno, s nivoom kvaliteta pruženih usluga, servisa i tehničke opremljenosti - ističu u toj kompaniji.

Kako obrazlažu u NIS-u, podizanje i snižavanje cena obavljaće se samo na konto marže u zakonski definisanim granicama i u zavisnosti od nivoa usluga.

Na ovakvu odluku nikako ne gledaju blagonaklono manji igrači na tržištu. Oni su već ozbiljno negodovali, kada su NIS i ostale velike kompanije početkom godine odlučile da benzin i dizel prodaju ispod maksimalne cene, a novi predlog Naftne industrije je, čini se, samo zaoštrio borbu.

Odgovor manjih prometnika bilo je udruživanje, koje bi trebalo da im pomogne da dogodine budu konkurentniji na tržištu.

Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta“ kaže da će pozitivni efekti ovog poteza moći da se vide tek sa liberalizacijom tržišta.

- To udruživanje znači da je moguće pojaviti se kao jedan činilac na tržištu i onda od velikih snabdevača poručiti 150 cisterni umesto jedne. Tako ćemo moći da prođemo povoljnije. To sve, međutim, za sada ne može da funkcioniše jer se mora nabavljati od NIS-a - ističe Atanacković.

Kako navodi, privatnici ne gledaju blagonaklono na ideju NIS-a da cene određuju od pumpe do pumpe i dodaje da će to loše uticati na one prometnike koji ne budu snizili svoje cene u uslovima kada derivati ne mogu slobodno da se nabave na tržištu.

I dok u NIS-u navode da cene snižavaju samo na račun svojih marži, zanimljivo je da naftaši i dalje traže njihovo podizanje sa pet na gotovo 12 dinara, jer navode da se u okruženju i Evropi zarade kreću oko 10 odsto od maloprodajne cene.

Od toga, međutim, nema ništa, sudeći po odgovoru Ministarstva energetike.

- Više od 65 odsto tržišta naftnih derivata je na slobodnom uvozu, a uglavnom svi učesnici prodaju derivate po maksimalnim cenama koje je država propisala. Na ovim derivatima ostvaruju se marže koje su nekad i tri puta veće nego što je zagarantovano uredbom. Stav Ministarstva rudarstva i energetike jeste da svi akteri na koje se odnosi uredba moraju da učine dodatni napor da se snizi cena.

Svaka korekcija marži pri postojećoj uredbi dovela bi do dodatnog poskupljenja naftnih derivata koje bi imalo za posledicu dodatno opterećivanje građana i privrede - ističe Milan Budimir.