Energetika - Srbija

Dugovi spržili novu elektranu

Srbija bi mogla da dobije novu elektranu jačine 500 megavata ako bi Elektrodistribucija Srbije naplatila sve dugove za struju.

Vrednost dugova se procenjuje na oko 70 milijardi dinara ili oko 700 miliona evra, ali izvor „Politike” iz EPS-a pesimistički tvrdi da je naplata potraživanja od građana i pravnih lica, posebno ovih drugih, nemoguća misija.

Iako bi, osim hipotetičke ideje o izgradnji elektrane, naplata dugova smanjila poskupljenja električne energije, zbog čijih se najava pred svaku zimu dodatno mrznu osiromašeni građani, naš izvor razloge za defetizam vidi u sledećoj činjenici – EPS nema problema s naplatom struje od ljudi koji nemaju, penzionera pre svih, koji su i najredovnije platiše. Problem je s naplatom računa od onih koji imaju. Vrlo često su to vlasnici restorana, splavova, velikih vila.

Javnost je nedavno uzburkao podatak direktora vranjske „Elektrodistribucije” Zorana Kneževića koji je objavio da oko 65.000 građana i 6.000 pravnih lica s tog područja za utrošenu električnu energiju duguju EPS-u 2,5 milijardi dinara. On je upravo prozvao bogate i ugledne građane koji namirenje duga godinama izbegavaju pravnim manevrima, ne želeći da ih poimenično imenuje, naglašavajući da je „Elektrodistribucija” dužna da čuva tajnost podataka dužnika.

–Čak nam PTT pakuje račune u koverte, kako ne bi bilividljivi – otkriva Knežević.

Ali, činjenica je da dvanaest odsto potrošača, ili 8.200 građana duguje 80 odsto od ukupnog duga, što iznosi 1,4 milijarde dinara.

– Mi imamo 11.000 potrošača koji ne duguju ni dinar i 13.000 koji duguju do 1.000 dinara – kaže nam Knežević, ukazujući da je izbegavanje plaćanja struje, uz pomoć sudskih privremenih mera, postalo zanimanje velikog broja građana, posebno u Bujanovcu i Preševu, gde 20.000 potrošača duguju 1,1 milijardu dinara.

Knežević ističe da u ovom slučaju država radi protiv sopstvenog interesa jer u okviru „Jugoistoka”, područje „Elektrodistribucije Vranje” „ima više privremenih sudskih mera nego sve ostale elektrodistribucije od Đerdapa do Makedonije zajedno”. Naime, privremenom sudskom merom „Elektrodistribuciji” se nalaže da u roku od 24 sata, bez prava na žalbu, grešnom korisniku priključi električnu energiju i da je ne sme ponovo isključiti sve do okončanja sudskog spora koji po običaju traju godinama.

Naš izvor iz beogradske centrale EPS-a podseća da se vrlo često se događa da ekipe EPS-a isključe neplatiše, ali da se oni ponovo priključuju uz pomoć električara, a kada se krađa otkrije, ulazi se u sudski postupak. Tu sledi pravni marifetluk jer je lakše platiti dobrog advokata i prolongirati proces, uglavnom do večnosti. Za to vreme, naravno, struja je priključena.

Srbija se, nastavlja naš izvor, ne može pohvaliti oštrom kaznenom politikom kada je reč o krađi struje, budući daje praksa pokazala da je minoran broj onih koji su osuđeni zbog krađe državne imovine (struje) i da se oni mogu izbrojati na prste obe ruke. To je uglavnom sirotinja, to su oni koji ne znaju za pravne trikove.Inemaju novca za advokata.

– Procenat ukupne naplate struje na teritoriji Srbije iznosi između 90 i 93 odsto, što znači da svakoga meseca imamo manju naplatu od sedamodsto u odnosu na ono što fakturišemo. Dakle, jasno je da se dugovi povećavaju. Da bi se dugovi smanjivali, potrebno je da naplata godinama bude iznad 100 odsto. Oko polovine dugova su dugovi domaćinstava. Ali, duguju i kompanije, sportska društva, sportski centri, novinske kuće, vodovodi, toplane, bolnice, duguju prioriteti koje ne smemo da isključimo, duguju državni organi – ukazuje naš sagovornik, naglašavajući da su u EPS-u vrlo često suočeni s pritiscima da se određeni dužnici rehabilituju.

Još jedan razlog za pesimizam on vidi u činjenici da su dugovi nagomilani još daleko u prošlost, pa EPS troši znatnasredstva za utuženja i sudske takse, kako dugovi ne bi zastareli.

On podseća na slučaj pozivanje na građansku neposlušnost u Nišu, kada su građani u vreme Miloševića pozivani da javno spaljuju račune za struju. Nenaplaćenapotraživanjaniške „Elektrodistribucije” iznoseviše od šestmilijardidinara, odčegadomaćinstvadugujuviše od 4,5 milijarde, aprivredaostatak.

Niš je jedini grad u Srbiji gde je dug građana veći od duga privrede.

Visinu dugova ilustruje još jedan podatak. Da se od ukupnih potraživanja Infostana od građana Beograda, na ime zajedničke električne energije odnosi 650 miliona dinara, koje onda Infostan duguje „Elektrodistribuciji Beograd”.