Energetika - Srbija

Elektrane na bio-gas – investicije najveće, ali korist mnogostruka

Jedno od rešenja za čistiji vazduh je i bio-gas. Analize pokazuju da naša zemlja ima potencijal za 300 takvih elektrana koje bi mogle da podmire i polovinu potreba za gasom. Danko Vuković, predsednik Udruženja "Biogas Srbija", kaže za RTS da bio-gas ne samo da rešava energetske probleme već se od otpada proizvodi električna i toplotna energija.

Danko Vuković je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je bio-gas vrsta gasovitog bio-goriva, koja se dobija raspadanjem organske materije.

"Sirovina za bio-gas može da bude svaka vrsta organskog otpada poput tečnog ili čvrstog životinjskog stajnjaka, otpada iz poljoprivredne proizvodnje, šećerana, uljara, mlekara i raznih drugih industrijskih procesa", naveo je Vuković.

Napominje da sâm bio-gas sadrži visok procenat metana i on se koristi u klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem pomoću kojih se generiše električna energija.

"Pored električne, generiše se i velika količina toplotne energije. Jedan deo te energije se koristi u procesu dobijanja bio-gasa, ali velika količina te energije može da se koristi za grejanje domaćinstava ili neke druge industrijske procese. Nusproizvod te proizvodnje je dobijanje organskog đubriva. Digestat je visokokvalitetno đubrivo koje se vraća na njive i tako se zaokružuje celokupan proces proizvodnje u poljoprivredi", ističe Vuković.

Najveća korist je, kaže, ekološka.

"Ne samo da rešava energetske probleme, već sam taj otpad koji je bio problem da se rešava u prirodi, od njega stvara dodatnu vrednost i proizvodi električna i toplotna energija", objašnjava Vuković.

Kaže da je interesovanje za gradnju novih postrojenja veliko, a da je Srbija u početnoj fazi njihovog razvoja.

"Ako se uporedimo sa Nemačkom koja ima 10.000 biogasnih postrojenja i lider je po tom pitanju u svetu, Srbija bi trebalo da ima između dve i tri hiljade biogasnih elektrana, ako se uporedimo po količini obradivog zemljišta. Ako bismo se uporedili sa Češkom, koja je po površini jednaka Srbiji, ona ima oko 600 biogasnih elektrana i to je potencijal Srbije", navodi Vuković.

Da bi bilo više investicija, ističe da je neophodno obezbediti pravnu regulativu.

"Trenutno nije moguć razvoj bio-gasa u Srbiji, jer je poslednja uredba istekla 2020. godine. U međuvremenu je donesen Zakon o energetici, ali do danas nisu doneseni svi podzakonski akti koji su neophodni. Mislimo da bio-gas ima veliki potencijal i da će to omogućiti širenje ovog sektora", dodaje Vuković.

Srbija se, ističe, nalazi na samom početku, tamo gde se otprilike Nemačka nalazila pre 30 godina.

"Svako iskustvo nam mnogo znači. Oni su prošli kroz sve ove korake koji nama tek predstoje", navodi Vuković.

Napominje da je, u odnosu na sve obnovljive izvore energije, ulaganje u bio-gas najveće ali da ove elektrane generišu i najviše energije: bio-gas generiše sedam puta više energije nego solarne elektrane.

"Ne smemo da zanemarimo ekološki koncept. Imate kafilerije koje troše energiju da bi rešile problem životinjskog otpada. Taj otpad se može tretirati u biogasnim elektranama, i ne samo da neće trošiti energiju već će kreirati neto pozitivni doprinos u energetskom bilansu", ističe Vuković.

Napominje da je bio-gas jedan od energenata budućnosti.

"I u svetu i Srbiji, gde imamo gomilu poljoprivrednih ostataka koji se spaljuju na njivama, gde problem sa otpadom nije rešen na adekvatan način, bio-gas može biti važan strateški izvor energije. Mi trenutno uvozimo gas iz nekoliko pravaca, a bio-gas nam predstavlja izvor prirodnog gasa u samoj državi", zaključuje Vuković.