Srbija je uspostavila neophodnu zakonsku i stratešku osnovu za energetsku tranziciju i zaštitu zagađenja vazduha, ali primena novouvedenih rešenja ide veoma sporo.
Taj proces se mora ubrzati i poboljšati, pre svega na nivou lokalnih samouprava i u pogledu uključivanja građana - zaključak je panela Zagađenje vazduha i zdravlje stanovništva i Energetski sektor i klimatske promene, koji su održani u Kulturnom centru GRAD u Beogradu.
Klimatski razgovori su organizovani u sklopu Nedelje Klime, koja se
realizuje uz podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke. Jedanaest
panelista, eksperata iz ove oblasti, i veliki broj posetilaca panel
diskusija, pozdravio je Kristijan Šiling, šef Odseka za međunarodnu
saradnju Ambasade Savezne Republike Nemačke.
„Nemačka ambasada prvi put organizuje Nedelju Klime tokom koje, uz
podršku GIZ-a, organizujemo niz događaja širom Srbije. Klimatski
razgovori su neophodni za podizanje svesti građana Srbije o važnosti ove
teme i načinima na koji svako od nas može da doprinese klimatskim
promenama,” rekao je Šiling i podsetio da godinama unazad Nemačka
podržava Srbiju u zaštiti životne sredine, energetskoj efikasnosti i
uvođenju obnovljivih izvora energije.
Na prvom panelu posvećenom odnosu klimatskih promena i zdravlja
stanovništva, Dejan Lekić, autor platforme i aplikacija xEco - Ekstremna
ekologija, ukazao je da su rasprave o tačnosti podataka o zagađenju
vazduha u Srbije nepotrebne: “Zvanični podaci sa 80 državnih stanica
pokazuju da je na svim mernim mestima u Srbiji vazduh treće kategorije,
to jest najlošije kategorije, pre svega zbog prekoračenja koncentracije
suspendovanih čestica”.
Andreja Stojić, profesor na Univerzitetu Singidunum i stručni saradnik
na Institutu za fiziku, podsetio je da atmosfera sadrži deset hiljada
zagađujućih čestica, a da u Srbiji pratimo samo osam, dok u Americi
prate 100.
Ognjan Pantić, iz Beogradske otvorene škole (BOŠ), dopunio je njihovo
izlaganje podatkom da u Srbiji ima 200 stanica na kojima građani mere
kvalitet vazduha, ali da još uvek postoje gradovi sa preko 50 hiljada
stanovnika u kojima se ne sprovodi merenje.
Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO, konstatovala je da zagađenje vazduha izaziva 50 odsto oboljenja i da sredstva uložena u kvalitet vazduha nisu trošak: „Prema podacima SZO, Srbija i zemlje u okruženju jednu trećinu nacionalnog bruto dohotka troše na zdravstvene posledice nastale usled zagađenja vazduha.”
U fokusu druge panel diskusije bio je uticaj energetskog sektora na
klimatske promene, a panelisti su prisutnima pružili detaljniji uvid u
proces energetske tranzicije u Srbiji. Mirjana Jovanović, programska
menadžerka BOŠ istakla je da Srbija 70 odsto električne energije
proizvodi iz uglja, da su značajni zagađivači ložišta u domaćinstvima i
da dekarbonizacija apsolutno mora biti prioritet.
Maja Vukadinović, pomoćnica ministra u Ministarstvu rudarstva i
energetike, naglasila je da je za energetsku efikasnost 50.000
domaćinstava u Srbiji obezbeđeno 50 miliona evra.
„Najveći izazovi energetske tranzicije u Srbiji su finansije i svest
građana. Činjenica je da Srbija, koja nije članica EU, nema pristup svim
EU fondovima, kao i da se pokazalo da je gađanima veoma važan ekonomski
aspekt energetske tranzicije na njihov kućni budžet. Zato ćemo u
narednom periodu sprovesti kampanju kojom ćemo pokušati da podignemo
svest građana o ekonomskim benefitima ovog procesa za njih”, rekla je
Vukadinović.
Dejan Stojadinović, ekspert za energetiku, ukazao je da je veoma važno
da se građanima omogući da učestvuju u procesu energetske tranzicije i
da je taj proces demokratizacije započet usvajanjem regulative za
kupce-proizvođače solarne energije to jest prozjumere u Srbiji.
„Nažalost ova rešenja ograničavaju i osujećuju građane čak i da
proizvode onoliko energije koliko im je potrebno za njihove potrebe. To,
i mnoge druge stvari u energetskoj tranziciji u Srbiji, ukazuju da će
građani u tom procesu samo plaćati, a ne i učestvovati.
Značaj demokratizacije i opšteg konsenzusa oko neophodnosti energetske
tranzicije za građane i privredu istakao je i dr Davor Končalović,
vanredni profesor na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i član
energetske zadruge Elektropionir.
„Pre nego što pričamo o problemima poput skladištenja električne
energije iz obnovljivih izvora, trebalo bi da razgovaramo o problemu
naše percepcije realnosti. Promene postoje, ali još nema dokaza da smo
ozbiljni u namerama za dekarbonizaciju. Sve može i brže i lakše”.
Učesnici panela konstatovali su da izvan energetske tranzicije ne smeju
ostati socijalno najugroženije kategorije stanovništva koje nemaju
sredstva da pokriju svoj deo u sufinansiranju. Hristina Vojvodić, pravna
savetnica u RERI-ju, na to se nadovezala ukazivanjem na problem velikog
broja ljudi koji sada rade u toplanama i rudnicima uglja i delatnostima
vezanim uz tu industriju. „Ako želimo opštu podršku za energetsku
tranziciju moramo shvatiti da ona mnoge ljude plaši, jer će zbog nje
ostati bez posla. Zato im, uz planove za energetsku tranziciju, moramo
ponuditi i rešenja za opstanak njihovih porodica“, rekla je Vojvodić.
A Miodrag Gluščević, programski direktor u Stalnoj konferencija gradova i opština, zaključio je da je budućnost energetske tranzicije u demokratizaciji i decentralizaciji: „Pitanje je samo koliko su lokalne samouprave kadre i koliko imaju kapaciteta da donesu i sprovode javne politike koje su proaktivne, a ne reaktivne. Konkretno, svi moramo da shvatimo da energetsku tranziciju ne sprovodimo zbog drugih nego zbog nas.”