Energetika - Srbija

Energetska tranzicija pod pritiskom svetske ekonomije

Učesnici diskusije istakli su da pitanje energetske reforme nije samo pitanje životne sredine, već i ekonomije.

Gde se Srbija nalazi na putu čistije energije? Prema mišljenju Dejana Stojadinovića, konsultanta u oblasti energetike, najdalje smo otišli u razvoju obnovljivih izvora energije, jer su oni postali – biznis. Međutim, dok je akcenat bio na proizvodnji iz obnovljivih izvora, zapostavljen je biosistem prenosa.

– Sada bi prioritet trebalo da bude priključenje obnovljivih izvora energije na mreže. Za to su potrebna velika sredstva, jer mreže u ovakvom stanju u kom su danas ne mogu da prime svu proizvodnju iz obnovljivih izvora – kazao je Stojadinović i dodao da su sve aktivnosti predviđene predlogom Nacionalnog energetskog i klimatskog plana postavljene tako da počinju tek od 2025.

Osim što su mnoge mere iz pomenutog plana mogle polako da počnu da se primenjuju, učesnici su skrenuli pažnju i na Zakon o klimatskim promenama. Prema rečima Danijele Božanić, konsultanta u oblasti klimatskih promena, čak dve i po godine od usvajanja ovog zakona nisu doneti svi podzakonski akti, kao ni program prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima.

– Reč je o strateški vrlo važnom dokumentu, jer su štete, gubici i posledice elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa ogromne i nastaviće da rastu jer su predviđanja takva da će nepogode biti sve intenzivnije – objasnila je Danijela Božanić i istakla da našoj zemlji nedostaje planiranje i strateško razmišljanje, kao i efikasnija uključenost lokalnih samouprava pri kreiranju strateških dokumenata.

Učesnici konferencije podsetili su da se u našoj zemlji energija mahom proizvodi iz fosilnih goriva, ali da će se to promeniti na zahtev međunarodnog tržišta. Tačnije, onda kada ne bude kupaca proizvoda čije nastajanje podrazumeva i veliku emisiju gasova.
Osnivač portala „Ekstremna ekologija” Dejan Lekić skrenuo je pažnju da će ova godina, po pitanju kvaliteta vazduha, biti nešto bolja nego prošla. Međutim, još je nejasno da li je taj boljitak posledica kraće grejne sezone, ili određenih mera poput prelaska na biomasu u toplani u Novom Pazaru, ili rekonstrukcije topionice u Boru.
Osvrćući se na konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, odnosno na „KOP 28”, zaključak je da se čini da globalna zajednica kasni u postizanju određenih ciljeva i ako se ovako nastavi, prosečne temperature će porasti za tri, umesto za jedan i po stepen kako je predviđeno Pariskim sporazumom. Nedovoljno usklađene strategije, planovi i javne politike, prema oceni učesnika, dovode i Srbiju u kašnjenje. A ima li razloga za brigu slikovito govori podatak da, ne samo što je ovog oktobra u Beogradu prvi put zabeležena tropska noć već se minimalna temperatura od 20 stepeni ponovila i jedne noći u Loznici. I to u decembru.