Energetika - Bosna i Hercegovina

Mihajlović je, govoreći na otvaranju dijaloga o pravednoj zelenoj tranziciji u Srbiji, rekla da je plan da svaki korak u tom procesu podrazumeva dijalog sa svima, javne rasprave i široki konsenzus jer je energetska tranzicija pitanje svih nas.

Potrebno je da zajedno odredimo ciljeve i objasnimo šta je zelena ekonomija i zelena energetika. Želimo da razgovaramo i sa sindikatima, radnicima i pojedincima, da to bude zajednički pokret ka boljoj, zdravijoj budućnosti, napomenula je ona.

Potpredsednica Vlade je napomenula da se energetska tranzicija tiče i budućih generacija, jer se razgovara o ekonomskim, energetskim i uslovima životne sredine koje ćemo stvoriti za njih.

Prema njenim rečima, važno je da svi budu uključeni u promene energetske infrastrukture i da niko ne ostane sa strane i da ne trpi izlazak iz svega što šteti životnoj sredini i razvoju ekonomije.

Zelena agenda je kišobran tih promena. Kada smo usvojili zakone o energetici i klimatskim promenama, tog trenutka smo se opredelili za pravednu tranziciju, poručila je ona, ukazavši na to da smo se potpisivanjem Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zemlje Zapadnog Balkana opredelili da idemo putem kojim su ranije krenule druge evropske zemlje.

Započeli smo izradu dva najvažnija dokumenta – strategiju razvoja energetike do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine, i integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku takođe do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine, jer moramo da imamo viziju i gde će energetika biti 2050. godine, podsetila je Mihajlović.  

Taj plan govori o tome koliko ćemo smanjiti emisije efekta staklene bašte, a da imamo dovoljne količine energije. Ta dva dokumenta predstavljaju drugu fazu, ukazala je ona.

Dijalozi o pravednoj zelenoj tranziciji, u okviru projekta „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“, realizuje UNDP, u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, uz podršku Vlade Japana.