Energetika - Srbija

EPS gra­di pr­vi ve­tro­park

– Pr­o­je­kat se sa­sto­ji od 20 ve­tro­tur­bi­na 3,3 me­ga­va­ta. Pla­ni­ra­na go­di­šnja pr­o­iz­vod­nja ve­tro­par­ka „Ko­sto­lac” je 184 mi­li­o­na ki­lo­vat-ča­so­va go­di­šnje što je do­volj­no za snab­de­va­nje ze­le­nom ener­gi­jom oko 30.000 do­ma­ćin­sta­va – ob­ja­snio je Đor­đe­vić.

Fi­nan­si­ra se iz kre­di­ta KfV ban­ke u vred­no­sti od 80 mi­li­o­na evra, a cilj je da se po­ve­ća uče­šće či­ste ener­gi­je u ukup­nom ener­get­skom mik­su Sr­bi­je.

Ve­tro­park će se pr­o­sti­ra­ti na lo­ka­ci­ja­ma Drm­no, Pet­ka, Ći­ri­ko­vac i Kle­nov­nik na me­stu is­cr­plje­nih po­vr­šin­skih ko­po­va i od­la­ga­li­šta ter­mo­e­lek­tra­ne i ko­po­va „Ko­sto­lac”.

Osim ve­tro­par­ka u pla­nu je grad­nja i so­lar­ne elek­tra­ne „Pet­ka”. Reč je o pr­vom fo­to­na­pon­skom po­stro­je­nju ko­je će se gra­di­ti na od­la­ga­li­štu po­vr­šin­skog ko­pa „Ći­ri­ko­vac” in­sta­li­sa­ne sna­ge od 9,75 me­ga­va­ti i go­di­šnjom pr­o­iz­vod­njom od 15,6 gi­ga­vat-ča­so­va. Pla­ni­ra­na vred­nost in­ve­sti­ci­ja je 1,3 mi­li­jar­de di­na­ra i fi­nan­si­ra se nov­cem EPS-a, ka­že Želj­ko Ilić, di­rek­tor za pr­o­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je u Ko­stol­cu. Pred­vi­đe­ni rok za re­a­li­za­ci­ju je 15 me­se­ci i oče­ku­je se da „Pet­ka” bu­de na mre­ži kra­jem 2024. go­di­ne.

In­ve­sti­ci­ja u iz­grad­nju so­lar­ne elek­tra­ne je eko­nom­ski is­pla­ti­va. Ra­ču­ni­ca po­ka­zu­je da je pe­ri­od po­vra­ća­ja ulo­že­nih sred­sta­va 12 go­di­na, a eks­plo­a­ta­ci­ja elek­tra­ne tra­ja­će 25 go­di­na. Po­sle to­ga me­nja­ju se sa­mo pa­ne­li dok osta­ju kon­struk­ci­je, pu­te­vi i in­fra­struk­tu­ra, ko­ji či­ne zna­tan deo ukup­nog ula­ga­nja.

In­te­re­sant­no je da pa­ne­li­ma ne od­go­va­ra ja­ko sun­ce, već op­ti­mal­na tem­pe­ra­tu­ra od 24 do 25 ste­pe­ni, pa čak i ka­da je oblač­no stru­ja mo­že da se pr­o­iz­vo­di.

Termoelektrana proizvodi gips i pepeo

Ter­mo­e­lek­tra­na „Ko­sto­lac B” već go­di­na­ma pr­o­iz­vo­di i iz­vo­zi pe­peo i gips. Kao nus­pro­i­zvod sa­go­re­va­nja uglja go­di­šnje se pr­o­iz­ve­de 350.000 to­na gip­sa, a pe­pe­la mi­li­on to­na. Gip­sa ne­ma ni na za­li­ha­ma i ce­na je sim­bo­lič­na oko 1,5 cen­ti, ali se tim po­kri­va deo tr­o­ško­va od­sum­po­ra­va­nja i što je naj­va­žni­je ne­ma ga na de­po­ni­ji. Pe­peo se ko­ri­sti u pr­o­iz­vod­nji ce­men­ta i put­noj in­fra­struk­tu­ri dok se gips uglav­nom iz­vo­zi.