Energetika - Srbija

EPS ostaje na Drini

Srbija ostaje partner Republici Srpskoj u gradnji hidroelektrana na gornjoj Drini, a osnova su dosadašnji potpisani dokumenti između dve energetske kompanije i poodmakli radovi na idejnim projektima - potvrđeno je “Novostima” u Elektroprivredi Srbije posle najave Slobodana Puhalca, ministra energetike RS, o raspisivanju tendera za starteškog partnera.

I u Ministarstvu energetike u Vladi Srbije kažu da u RS niko ne spori učešće EPS u gradnji HE na Gornjoj Drini, ali da strateškog partnera bira RS. Puhalac, ministar energetike RS je rekao da će tender za izbor strateškog partnera “Elektroprivrede Republike Srpske” u projektu gradnje četiri hidroelektrane na gornjoj Drini biti raspisan do polovine avgusta. Ova hidroenergetska investicija procenjena je na 423 miliona evra, a planirano je da četiri HE imaju snagu 238 megavata, a godišnje bi mogle da proizvedu do 800 miliona kilovat-časova električne energije.

Predviđeno je da kompanije u pretkvalifikacionoj fazi dostave pisma zainteresovanosti, pa kasnije će oni koji ispunjavaju uslove biti pozvani na pregovore s Komisijom za izbor strateškog partnera - objasnio je Puhalac.

- Očekujem da će se javiti ozbiljne elektroenergetske kompanije.

Ranije je nagovešteno da će u trku za strateškog partnera na gornjoj Drini moći da se takmiče samo energetske kompanije koje su imale godišnji prihod od najmanje pet milijardi evra, kapital od tri milijarde evra i konsolidovani profit od minimalno 400 miliona evra u posljednje tri godine. Potencijalni partner mora imati u vlasništvu elektroenergetske objekte instalisane snage veće od 2.000 megavata, od čega najmanje polovinu u hidroelektranama. Ideja vlasti u RS je i da se posle izbora starteškog partnera osnuje koncesiono preduzeće, čiji će većinski vlasnik biti izabrana kompanija, a manjinski partneri EPS i EPRS.

Enegetičari, mahom, najveće šanse daju nemačkom RNjE i ruskom “Inter Rao”. Zanimljivo je i što je u novembru prošle godine EPS potpisao memoradnum sa nemačkim RNjE o gradnji hidrokapaciteta vrednih čak pet milijardi evra, a među njima su i HE na gornjoj Drini.

Niska i visoka “Buk Bijela”

Šteta je što je Crna Gora izašla iz projekta Gornje Drine i zbog toga se snaga HE “Buk Bijela” morala smanjiti sa 450 na nepunih 115 megavata, a godišnja proizvodnja “velike Buk Bijele” bila bi oko 1,15 milijardi kilovat-sati struje - kaže dr Dejan Divac, direktor Zavoda za brane i hidroenergetiku Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.

- Sada je proizvodnja “niske Buk Bijele” svega 370 miliona kilovat-sati električne energije.