Energetika - Srbija

EPS sposoban za novi kredit?

Zaduživanje radi izgradnje termoelektrana Kolubara B i Nikola Tesla B3 imalo bi smisla samo u situaciji kada bi se Elektroprivredi Srbije omogućila tržišna cena električne energije iz koje bi se obezbedilo vraćanje kredita, smatraju analitičari.

Mogućnost uzimanja kredita radi izgradnje novih kapaciteta najavio je nedavno državni sekretar za energetiku Dušan Mrakić, koji je istakao da bi takav predlog usledio ukoliko bi ponovo bili odloženi tenderi za pronalaženje strateških partnera koji bi gradili elektrane. Kako je objašnjeno, novi model tih projekata bio bi sličan angažmanu sa Kinezima za investiciju u Termoelektrani Kostolac. To bi podrazumevalo da Elektroprivreda Srbije uzme povoljan kredit koji bi se kasnije isplatio prodajom struje. Da li će Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku morati da predloži novi model finansiranja izgradnje preko potrebnih proizvodnih objekata trebalo bi da bude poznato veoma brzo.

Naime, početkom marta na zahtev stranih ponuđača koji su zainteresovani da učestvuju u izgradnji dve nove termoelektrane u Srbiji, ukupne snage 1.400 megavata, produžen je rok za slanje ponuda „zbog vrlo složenih korporativnih procesa i internih saglasnosti za koje je potrebno još vremena“. Tako je rok za projekat TE Nikola Teslaá B3 pomeren na 29. april dok je rok za projekat Kolubara B pomeren na 20. maj.

Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević smatra da bi se otvorile mogućnosti za finansiranje projekta kada bi se preduzela ozbiljna korporativizacija EPS-a i napravio ekonomičan program razvoja lignitskog kompleksa u Obrenovcu.

- Tek tada bi se pred Srbijom, kao vlasnikom zamašne imovine, moglo naći pitanje da se opredeli između više investicionih opcija. U poslovnoj strukturi koja sada postoji i bez ekonomičnog investicionog programa, broj opcija za gradnju novih proizvodnih kapaciteta je jako smanjen, a raspoložive opcije moraju uključivati kreditno zaduženje države i političke i druge ustupke. To bi trebalo sagledati u kontekstu već postojeće zaduženosti države i videti da li je dodatno zaduženje moguće. Sam proces proizvodnje i prodaje energije u Srbiji omogućava komercijalno finansiranje razvoja. Trebalo bi imati na umu da od izabranog rešenja za razvoj lignitskog kompleksa u Obrenovcu zavisi stvarni ekonomski razvoj Srbije u narednim decenijama - ističe Kovačević.

Bivši vršilac dužnosti ministra energetike Slobodan Ružić kaže da bi bilo izvanredno kada bi Srbija mogla da se zaduži kod međunarodnih banaka za izgradnju termoelektrana, ali nije uveren da je to izvodljivo s obzirom na aktuelnu situaciju u energetskom sektoru.

- Ako je državni sekretar Mrakić izneo takvu ideju onda on ima neke podatke koje ja nemam. U slučaju da je to tako, veoma sam prijatno iznenađen. To je onda sjajna stvar. Lično, skeptičan sam prema mogućnosti da međunarodne banke odobre povoljne kredite EPS-u jer je postojeća cena električne energije ispod tržišne tako da ta kompanija ne bi mogla da otplaćuje kredite. Što se tiče oklevanja velikih inostranih kompanija da učestvuju na tenderu za izgradnju termoelektrana, smatram da je razlog taj što nisu sigurni u poslovno-investicionu klimu u našoj zemlji i da je to presudnije u odnosu na efekte svetske ekonomske krize koji u konkretnom slučaju imaju sporedni značaj - ističe naš sagovornik.