Energetika - Srbija

Kroz „Plan rasta“ za Zapadni Balkan Evropske unije predviđen je veliki paket finansijske pomoći od šest milijardi evra u periodu od naredne četiri godine, koji ima za cilj ubrzanje reformi i pristupanje Zapadnog Balkana Uniji.

Đedović Handanović je predstavila planove Srbije u energetskom sektoru, koji su i deo plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“, ističući da je Energetska zajednica prepoznala Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi u 2023. godini.

Ona je naglasila značaj podrške Evropske unije u prethodnom periodu, koja je doprinela uspešnoj realizaciji projekata, pre svega u oblasti razvoja prenosne mreže i izgradnji gasnih interkonekcija.

Ministarka je iskazala zahvalnost na pravovremenoj finansijskoj podršci EU Srbiji početkom prethodne godine u jeku energetske krize, koja je, pored povećanja obuhvata najugroženih građana olakšicama za struju, gas i grejanje, omogućila i pokretanje velikih investicija u modernizaciju distributivne mreže, uključujući i nabavku pametnih brojila.

Prema njenim rečima, imamo jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre Polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030.

Takođe, kako je dodala, definisali smo prioritete i u sektoru proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, skladištenja energije, kao i u sektoru nafte i gasa u skladu sa našim ciljevima u energetskoj tranziciji i diversifikaciji izvora snabdevanja.

Bez održivog finansiranja realizacija projekata nije realna, stoga nam je podrška EU na putu zelene tranzicije i reforme našeg energetskog miksa ka čistijim izvorima energije jako važna, naglasila je Đedović Handanović.

Ministarka je navela da je Srbija prošle godine uspešno sprovela najveće aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije u regionu, koje će obezbediti milijardu evra novih investicija iz privatnog sektora, kao i da je usvojen trogodišnji plan aukcija.

Prema njenim rečima, očekuje se da ćemo do kraja decenije imati novih 2.000 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, tri nove gasne interkonekcije kapaciteta tri milijarde kubika gasa i da ćemo ojačati gasnu infrastrukturu unutar zemlje, čije je proširivanje i modernizacija preduslov za ostvarivanje ciljeva diversifikacije izvora snabdevanja ovim energentom.

Planovi za budućnost, kako je istakla, uključuju diversifikaciju izvora gasa i nafte, revitalizaciju hidroelektrana, izgradnju solarnih elektrana na površinskim kopovima koji više nisu u upotrebi, jačanje gasne mreže unutar zemlje i unapređenje gasne infrastrukture radi korišćenja zelenog vodonika.

Tranzicija mora da bude i pravedna, odnosno pri prelasku na čistije izvore energije treba da se zaštite radna mesta i lokalne zajednice koje se oslanjaju na ugalj, objasnila je ona.

Ministarka je napomenula da u ovom trenutku Srbija nema pristup fondovima Evropske unije kojima se finansira pravedna tranzicija i stoga je važno da razgovaramo o mehanizmima i instrumentima kojima bi se podržala pravedna tranzicija u Srbiji, jer je gotovo dve trećine proizvodnje električne energije iz uglja.

Tokom sastanka razgovaralo se i o finansiranju projekata i reformama u narednih nekoliko godina, pri čemu je poseban naglasak stavljen na energetiku kao jedan od glavnih prioriteta za Evropsku uniju.

Pohvaljeni su dosadašnji napori Srbije i izražena je spremnost za dalju podršku kako bi se postigli zajednički ciljevi u energetici, posebno kroz projekte od regionalnog značaja.

Evropska unija je najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra grant sredstava od 2000. godine. EU je 2023. godine obezbedila Srbiji Paket energetske podrške od 165 miliona evra kako bi pomogla građanima i malim i srednjim preduzećima u prevazilaženju posledica energetske krize i tokom zelene energetske tranzicije.

Takođe, odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac i 16,1 milion evra za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana.