Energetika - Srbija

Gasovod preko 213 reka i potoka

Ruski gas prolaziće „Južnim tokom“, pa time i Srbijom, dovoljno dugo, dok i naši unuci ne porastu. Ovom rečenicom direktor preduzeća „Južni tok“ Marsel Kramer je pre nekoliko dana u Beogradu potvrdio da magistralni gasovod od Rusije do Evropske unije, koji će početi da funkcioniše u decembru 2015. godine, ima dugoročnu budućnost.

Izgradnja jednog od najvećih energetskih projekata u Srbiji, na kojoj bi trebalo da bude angažovano oko 2.500 radnika, počeće na proleće 2013. godine. Kroz našu zemlju će, u prvoj fazi, godišnje prolaziti 15 milijardi kubika gasa, a do 2020. godine ove količine povećavaće se do 60 milijardi kubnih metara u zavisnosti od potražnje.

U Srbiji se sada godišnje potroši oko 2,3 milijarde kubnih metara gasa, a izgradnjom „Južnog toka“ biće nam dostupne četiri milijarde kubika. Tako će veliki broj industrijskih pogona moći da počne da koristi ovaj energent. Prema najavama ruskih zvaničnika, uskoro bi mogla da započne i izgradnja tri gasne elektrane.

Prema planovima, gradnja gasovoda od ruske luke Novorosijsk, ispod Crnog mora, do luke Varna u Bugarskoj, preko Srbije, Mađarske, do Austrije i preko Grčke do Italije, krenuće istovremeno u svim zemljama učesnicama. Prema poslednjim procenama, u ceo gasovod biće uloženo oko 24 milijarde evra.

- Bugarska će sledećeg meseca završiti studiju izvodljivosti za svoju deonicu, a opšta studija za ceo „Južni tok“ će biti gotova do avgusta - kaže direktor Sektora za upravljanje projektima u „Gaspromu“ Leonid Čugunov.

- Jer, do 2012. godine svi projekti moraće da budu izrađeni. Tada će biti poznate kalkulacije ukupnih troškova i tačna trasa gasovoda. Bez obzira na to da li će se ovom projektu priključiti i Rumunija, gasovod će u Srbiju ući kod Zaječara. Ali, sada postoje dve varijante za izlazak u Mađarsku, jer još se razmatra da li će u Austriju ići direktno ili preko Slovenije.

Izlaz bi, tako, mogao da bude kod Bačkog Brega ili Horgoša. U zavisnosti od opcije, dužina rute kroz Srbiju iznosiće od 397 do 411 kilometara, uz koju će biti izgrađene i dve kompresorske stanice, nedaleko od Smedereva i Sombora. Iz naše zemlje, „Južni tok“ će se račvati prema Hrvatskoj i Bosni.

- Kroz planinske predele u okolini Zaječara proći će 74 kilometra gasovoda - objašnjava Čugunov.

- U ovom delu, „Južni tok“ naići će na seizmičke zone „7“ i „9“. Imamo iskustva sa trusnim područjima na Karpatima, i nikada nismo imali havarije. Gasovod će kroz Srbiju proći 213 vodenih barijera, u šta su pobrojane reke i potoci, među kojima će najveće prepreke biti Dunav i Tisa. Kada gasovod bude prelazio preko nacionalnih parkova, poštovaćemo sve zakone Srbije koji uređuju ovu oblast. Tako će eventualna šteta biti minimalna.

Kako kaže, u decembru 2015. godine „Južnim tokom“ će krenuti 15 milijardi kubika gasa, a do 2020. godine povećavaće se izgradnjom deonica pod morem.

Prema navodima Kramera, nove količine energenta koje će doći u Srbiju, omogućiće razvijanje nacionalne gasne mreže.

- Zarada Srbije u sledećih nekoliko decenija mogla bi da bude četiri milijarde evra - kaže on.

- Uz direktnu investiciju od 1,5 milijardi evra, imaćemo obavezu da u izgradnju „Južnog toka“ uključimo veliki broj mladih, što znači i otvaranje velikog broja novih radnih mesta.

Direktnu korist od „Južnog toka“ Srbija će videti u naplati tranzitnih taksa. Prema proračunima, svake godine bi se u budžet slilo bar 200 miliona evra po ovom osnovu, a zarada bi mogla da iznosi i pola milijarde. Ali, ruski mediji počeli su da spekulišu da će se prihod Srbije od transporta gasa kretati između 80 i 100 miliona evra godišnje, pri isporuci od oko 36 milijardi kubnih metara. Oni pretpostavljaju da će se za 1.000 kubika, na 100 kilometara, plaćati od 1,7 do 2,2 dolara, što bi bilo najpovoljnije za ruski „Gasprom“. A ugovor o gasovodu je sklopljen na 30 godina, sa mogućnošću produžavanja.

Država će, kako najavljuju nadležni, efikasno reagovati u procesu dobijanja građevinskih dozvola za izgradnju „Južnog toka“.

Kroz Srbiju će prolaziti najveći tranzitni pravac od Rusije ka Evropskoj uniji, svake godine po 40 milijardi kubika gasa, što je gotovo dve trećine sadašnjih potreba Evrope. To će nam doneti i veliki politički kapital.

Naša zemlja će za izgradnju morati da uloži oko 700 miliona evra.

- Statistika pokazuje da će do 2035. godine rasti potrošnja gasa i struje, a smanjivaće se korišćenje nafte i uglja - kaže Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“.

- U tom periodu potrošnja struje u Evropi rašće sedam odsto godišnje, a potrebe za gasom postajaće sve veće. Zato ne treba sumnjati da će biti postignut dogovor između Rusije i Evropske unije, jer „Južni tok“ je interesantan zemljama jugoistočne Evrope, ali i Nemačkoj, Francuskoj i Italiji.

Kako kaže, postoji džentlmenski dogovor Srbije sa ruskim partnerima da domaća građevinska operativa izvodi sve radove koje bude mogla.

Šta traži Turska

Odbijanje Turske da izda dozvolu za postavljanje gasovoda na dnu Crnog mora - neće ugroziti izgradnju. Kako kaže Marsel Kramer, dogovor sa turskim partnerima nije doveden u pitanje.

- Postoje samo neke zakonske prepreke za izdavanje dozvole - kaže on.

- Jer, Turska traži da joj dostavimo tačnu maršrutu, ali to ne možemo da učinimo dok istraživanja ne budu kompletna. Turska ne odbija da izda dozvolu, već samo traži dodatna dokumenta.

I turski ministar energetike i prirodnih resursa Taner Jildiz smatra da nema problema u odnosima sa Rusijom, već od nje traže da ispuni ranije dogovorene uslove.

“Nabuko“ nije konkurent

Prema ocenama ruskih zvaničnika, gasovodi „Južni tok“ i „Nabuko“ neće biti spojeni.

- To bi značilo da mnogo strana učesnica mora da se složi, što je malo verovatno - kaže Marsel Kramer.

- „Nabuko“ nije konkurent „Južnom toku“.

Banke i novac

Izvori finansiranja za „Južni tok“ doći će iz Rusije i Evropske unije. Marsel Kramer kaže da je za projekat „Severnog toka“ novac obezbedilo 25 banaka.

- Ovo su projekti koji privlači banke zato što su dugoročni - kaže on.

- Finansijske institucije više vole da ulože u takav projekat nego u, na primer, restoran. Kada imate velike rezerve gasa, sa jedne strane, i veliko tržište, na drugoj strani, za benke je to veoma privlačno.