Energetika - Srbija

„Gasprom”: Naš gas u našem gasovodu

Iako bi fizibiliti studija za „Južni tok” preko Srbije trebalo da bude završena do kraja ove godine, a opravdanost projekta za sve zemlje preko kojih će gasovod proći do marta 2010. godine, ostalo je nejasno kako će zemlje Evropske unije preko kojih će gasovod, sada već izvesno proći, pristati na ruski uslov da se trasa koristi samo za transport ruskog gasa, jer zakonodavstvo EU i Energetska povelja predviđaju okončanje svih vrsta monopola.

U pres službi „Gasprom-eksporta” za „Politiku” kažu da ne veruju da će evropski potrošači i kompanije imati korist od ove opcije „razdvajanja” predložene u Trećem energetskom paketu i objašnjavaju da je „Južni tok” projekat koji zahteva znatne investicije kako na polju infrastrukture, tako i na polju transporta gasa u Evropu iz dalekih i pustih regiona kao što je Sibir.

Razumljivo je da su „Gaspromu” potrebne određene garancije da su ove investicije opravdane, s tim što novi evropski okvir za energiju otvara nekoliko ozbiljnih pitanja. Na primer, šta će podsticati proizvođače gasa da investiraju u infrastrukturu ako nema garancije za adekvatnu finansijsku zaradu? Ili, kako će se određivati odgovarajuća kompenzacija za zahtevani transfer sredstava?

U „Gaspromu”, kako kažu, veruju da vertikalna integracija pruža veću garanciju potrošačima. Za „Gasprom”, tranzitni gasovodi na teritoriji nekoliko susednih zemalja predstavljaju deo mreže izvoza gasa koja opslužuje evropske potrošače i obezbeđuje energiju za Evropsku uniju.

Ne sme se zaboraviti da je ukrajinska kriza tranzita gasa 2009. godine rešena ne zahvaljujući potpisivanju Energetske povelje već uprkos tome, tako da novi propisi šalju zbunjujuće signale industriji, kategorični su u ovom ruskom gasnom gigantu. Oni dodaju da su spremni da sarađuju sa Evropskom komisijom u pogledu sprovođenja Trećeg energetskog paketa. Aleksej Miler i komesar EU za energetiku Ginter Otinger složili su se u vezi sa osnivanjem zajedničke radne grupe koja bi redovno razmatrala sprovođenje Trećeg energetskog paketa i njegove uticaje na dugoročne ugovore „Gasproma”.

Ruska strana smatra da bi njegovo uspešno sprovođenje trebalo da obezbedi da svim dobavljačima sa pravom na kapacitete bude omogućeno da pouzdano upravljaju svojim tokovima kako bi snabdevali potrošače.

Upitani zašto bi, iako u Međudržavnom sporazumu sa Srbijom eksplicitno stoji da je pravo korišćenja gasovoda i podzemnog skladišta rezervisano za rusku stranu, bilo nepovoljno za „Gasprom” da izda svoje kapacitete i to naplati, iz „Gasproma” poručuju da gasovodi i skladište gasa zahtevaju znatne investicije.

Opšte pravilo je da se gasovod ne može izgraditi pre nego što se proda gas koji će kroz njega proticati. Za „Južni tok” ovo znači da će svi njegovi kapaciteti biti potrebni kako bi se ispunila obaveza snabdevanja predviđena dugoročnim ugovorima, što će za uzvrat garantovati prihode potrebne „Gaspromu” kako bi se opredelio za tako značajnu investiciju.

Praktično, to znači da neće ostati nekih znatnih kapaciteta koji bi se mogli izdavati trećim stranama. Međudržavni ugovor je prepoznao ovo pravilo ekonomije gasovoda.

– Nijedna energetska kompanija ne bi izgradila nove gasovode za snabdevanje bez garancije da će se troškovi ulaganja vremenom isplatiti prodajom dovoljne količine gasa. Nemoguće je investirati nekoliko milijardi ako sve što dobijete za uzvrat jesu niske i veoma regulisane tranzitne takse. Ovakva investicija bi možda zanimala neke penzione fondove, ali sigurno se ne bi dopala akcionarima glavnih energetskih kompanija – izričiti su u „Gasprom-eksportu”.

Kada je reč o Srbiji (koja još uvek nije član Evropske unije), koju zanima kako će se ovo pitanje rešiti, kao i da li je ova vrsta zakonodavstva uključena u sporazume sa drugim zemljama kroz koje će „Južni tok” da prolazi (države koje su već članice EU), u „Gasprom-eksportu” kažu da pregovori o zahtevu Srbije za članstvo u EU nisu još ni počeli, vremenski plan pristupanja nije detaljan, a ni konačni uslovi članstva nisu određeni. Drugo, kompatibilnost načina funkcionisanja „Južnog toka” sa regulativom EU razmatraće se na sastancima sa Evropskom komisijom, koji će se održati uskoro.

Na pitanje kako se ovaj problem rešio u slučaju gasovoda „Severni tok”, „Politici” je potvrđeno da propisi Evropske unije o energiji dozvoljavaju regulatornim telima da odstupe od pravila pristupa trećih lica i razdvajanja kada se gradi nova energetska infrastruktura, mada to važi samo na ograničen period. „Severni tok” je oslobođen tih pravila, isto kao i gasovod „Nabuko”.

– Obezbeđivanje takvih odstupanja je više nego formalnost. To je potreba koja podstiče dobavljače gasa da finansiraju nove gasovode tako što im omogućuje solidnu zaradu tokom trajanja projekta gasovoda, kao i glavnu reč u upravljanju. Bez ovakvih garancija, dobavljači ne bi bili voljni da preuzimaju ovako velike investicije i tražili bi tržišta koja nude veću zaradu – pojašnjavaju u ovoj ruskoj kompaniji.

U „Gasprom-eksportu” veruju da će Evropska komisija uzeti u obzir ekonomsko obrazloženje za oslobađanje od pravila Trećeg energetskog paketa za OPAL gasovod (u Nemačkoj je započeta gradnja ovog gasovoda namenjenog za transport ruskog gasa u Češku iz budućeg gasovoda „Severni tok”). U suprotnom, ugovoreni ruski gas koji će dolaziti u Nemačku kroz „Severni tok” možda ne stigne do krajnjeg potrošača.

U tom slučaju, nemački investitori, kao i druge evropske finansijske interesne grupe koje su pokrenule novu mrežu gasa kroz Baltičko more biće, najblaže rečeno, razočarani.

„Severni tok” je dobio status prioritetnog projekta u EU u okviru programa Transevropske energetske mreže, što ukazuje na to da je Evropska komisija uvidela da je to projekat od velike važnosti za bezbednost evropskih gasnih zaliha.

U „Gasprom-eksportu” veruju da „Južni tok” zaslužuje isti nivo podrške EU, pošto je projekat isplaniran radi obezbeđivanja različitih pravaca snabdevanja i garantovanja pouzdanih zaliha gasa, naročito ako se ima u vidu rastuća potražnja za gasom u Evropi koja se očekuje narednih godina.