Energetika - Srbija

Imaju li SIV 3 i Palata "Srbija" geotermalni potencijal – šta pokazuje najnovije istraživanje

Menadžerka za energetiku UNDP-a Maja Matejić kaže za RTS da su u toku ispitivanja 28 zgrada, među kojima su najveće zgrada SIV 3 i Palata "Srbija", kao i da one troše kao jedan manji grad. Prva istraživanja pokazuju da zgrade SIV 3 i Palata "Srbija" imaju ogroman potencijal za grejanje, odnosno hlađenje termalnom vodom.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope pokrenuo je projekt iskorišćenja geotermalnih resursa. Prva istraživanja urađena na zgradama SIV 3 i Palata "Srbija" pokazuju da one imaju ogroman potecijal za grejanje i hlađenje termalnom vodom.

Maja Matejić ističe da su ispitivali potencijal getrogeotermalnih izvora i hidrogeotermalnih izvora.

"Rezultati su vrlo dobri. Kod SIV-a 3 istraživanje je završeno i već sada znamo da dobar deo potreba za toplotom te zgrade može da se dobije iz geotermalnih izvora", navodi Matejićeva.

Ističe da je zgrada takva da ne može samo da snabdeva iz geotermalnih izvora, već mora da ima i dodatne izvore koji bi pokrivali neka vršna opterećenja kada je to najpotrebnije.

"Šte se tiče zgrade Palata 'Srbija', tu smo ispitivali i hidrogeotermalni potencijal. Upravo su završena istraživanja prošle nedelje, obrada rezultata je u toku, tako da mogu samo da kažem ono što je preliminarno očigledno da potencijala ima i jednog i drugog", naglašava Matejićeva.

Ukazuje da zavisno od toga šta bude pokazala studija izvodljivosti, koja je u planu, računaju da može od 40 do 60 odsto potreba da se pokrije iz geotermalnih izvora.

"Uvek mora nakon istraživanja da se sprovede i studija izvodljivosti kako bi se taj potencijal stavio u kontekst same zgrade, analizirale njene potrebe, eventualne mere na zgradi i naravno termotehnički sistemi u zgradi", poručuje Matejićeva.

Program obuhvata 28 zgrada

Ovaj program istraživanja obuhvatio je "zgrade centralne vlasti". Matejićeva navodi da ima 56 takvih zgrada, ali se program odnosi na njih 28.

"Za tu svrhu je Vlada Republike Srbije uzela kredit od Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 40 miliona evra, takođe dobili smo od donatora i sredstva za pripremne radnje. Trenutno je u toku prva faza pripremnih radnji koja obuhvata planiranje, a druga faza će obuhvatiti izradu projektne dokumentacije", napominje Matejićeva.

Dodala je da su donatori Evropski investicioni fond za Zapadni Balkan i vlade Slovačke i Španije.

"Trenutno je u toku izrada energetskih sertifikata, praktično je to završeno, izrada detaljnih energetskih pregleda, ova geološka istraživanja i u planu je izrada dve studije izvodljivosti za SIV 3 i Palatu 'Srbija'", dodaje ona.

"Sve te zgrade troše kao jedan manji grad"

Govoreći o tome koliko je ovaj projekat važan, Matejićeva kaže da ovih 28 zgrada, a posebno zgrade SIV 3 i Palata "Srbija", ogromni su potrošači, kao i da one zajedno troše koliko jedan manji grad.

"SIV 3 čini 12 odsto tih zgrada, a Palata 'Srbija' čini više od 25 odsto gledano na ukupnu površinu. Pored toga, Palata 'Srbija' je značajna i po tome što je spomenik kulture i ima sopstveni energetski izvor, koristi lož-ulje. To nije dobro gorivo, skupo je i ekološki neprihvatljivo, tako da će se u sklopu energetske sanacije razmatrati i zamena energetskog sistema", navodi Matejićeva.

Na pitanje imamo li dovoljno sredstava da se to realizuje, kaže da je uzet kredit, ali da to neće biti dovoljno da se pokriju svi troškovi.

"Ono što je bitno jeste da su predviđene uštede oko 30 odsto na troškovima za energiju i u samoj energiji i oko 20 odsto smanjenje emisije", poručuje Matejićeva.

Ukazala je da je većina tih zgrada zaštićena i kao spomenici kulture ili su u zaštićenim zonama i njihovim renoviranjem doprineće se i zaštiti spomenika kulture i užeg gradskog jezgra, jer su to sve zgrade ministarstava.

Koliki je potencijal geotermalne energije u Srbiji

Kada je reč o tome koliki je ukupni potencijal geotermalne energije u Srbiji i koji su to lokaliteti, Matejićeva objašnjava da geotermalni resursi spadaju u jedan od važnijih potencijala, kao i da čine tri do četiri odsto ukupnog potencijala geotermalne energije.

"Oni su lokalizovani, pa tako na nekom lokalitetu oni mogu činiti i mnogo više od tih tri do četiri odsto. To su geotermalni izvori ispod 100 stepeni, nemamo mi veće temperature, samo u par opština imamo temperature više od 60 stepeni", navodi Matejićeva.

Objasnila je da je stanje tehnike sada takvo da se i niskotemperaturni geotermalni izvori mogu vrlo efikasno koristiti pomoću toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje objekata.

"Upravo je to intencija da se što više takvih objekata identifikuje", dodaje ona.

Ističe da se geotermalna energija već koristi i da jug Srbije – Jošanica, Kuršumlija, Vranje već sada dosta koriste te izvore uglavnom za banjske svrhe, dok region Mačve koristi za grejanje plastenika i u poljoprivrednoj proizvodnji.

"Ono što nas najviše zanima konkretno u Beogradu jeste da koristimo te izvore niskih temperatura pomoću toplotnih pumpi i to za grejanje objekata", ističe Matejićeva.

Objasnila je da su to ili petrogeotermalni tj. energija stena ili zemlje ili podzemne vode, ali niže temperature.

Ukazuje da se to pokazuje važnim posebno sada kada se suočavamo sa energetskom krizom i kada drugi izvori postaju dosta skupi, ali i kada je bitan aspekt sigurnosti snabdevanja.

"Zelena energija je odlična i uvek sam njen proponent, ali najzelenija energija je ona koju nikada ne potrošimo. Treba da obratimo pažnju na energetsku efikasnost, da što efikasnije koistimo energiju bilo koje boje da je, pa tek onda da ulažemo i u obnovljive izvore energije", zaključila je Matejićeva.