Energetika - Srbija

Japanski kredit za čistiji Obrenovac

Japanska vlada odobriće „Elektroprivredi Srbije“ kredit vredan 246 miliona evra za izgradnju sistema za odsumporavanje u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu.

Ugovor će biti potpisan 15. novembra u Beogradu, najavio je juče na skupu o zaštiti životne sredine Mihajlo Gavrić, direktor za zaštitu životne sredine u EPS-u.

Reč je o vrlo povoljnom ODA kreditu, odnosno pomoći japanske vlade za razvoj, koji Srbija prvi put dobija, a koji predviđa period otplate od 15 godina, grejs period od pet godina i kamatnu stopu od 0,6 odsto.

Vrednost projekta koji će unaprediti životnu sredinu i smanjiti emisiju sumpor-dioksida u vazduhu je oko 300 miliona evra. Pored japanskog kredita, deo novca od oko 15 odsto obezbediće EPS, objasnio je Gavrić.

Očekuje se da gradnja ovog sistema u termoelektrani „Nikola Tesla“ počne 2013.godine i bude završena u roku od dve i po do tri godine. Kao nusprodukt odsumporavanja dobija se gips. EPS bi godišnje mogao da proda oko 400.000 tona gipsa, a, kako kaže Gavrić, već se o prodaji razgovara s više velikih kompanija.

Problem odsumporavanja uskoro bi mogao da bude rešen i u Termoelektrani „Kostolac B“, koju ovih dana očekuje potpisivanje ugovora s kineskom „Eksim bankom“ vredan 340 miliona dolara.

Poslednjih godina u ekološke projekte EPS je uložio 138 miliona evra kroz donacije, kredite iz pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i sopstvenih sredstava.

Realizacijom dosadašnjih projekata postignuti su značajni rezultati u zaštiti vode i vazduha i u smanjenju emisije štetnih gasova.

– Tako je emitovanje sumpordioksida iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ smanjeno devet puta, odnosno 88 odsto, azotnih oksida tri puta ili 62 procenta, dok su praškaste materije umanjene 13 puta odnosno za 91 odsto –naglasio je Gavrić.

Krajnji rok  do kada bi EPS-ova postrojenja, prema ugovoru s Energetskom zajednicom, trebalo da ispune sve evropske norme zaštite životne sredine je decembar 2017. godine. Elektrane koje to ne budu ispunile moraće da budu zatvorene.

Ukoliko bi do tada Srbija postala članica Evropske unije, a ne bi prilagodila rad svojih elektrana uslovima EU bila bi prinuđena da plaća vrlo visoke penale ravne godišnjem prihodu EPS-a što je više od 1,5 milijarde evra.

Da bi ispratio propise EU, EPS je u obavezi da u periodu do 2017. godine u zaštitu životne sredine uloži 1,2 milijarde evra, od toga najviše – čak 544 miliona evra u projekte odsumporavanja u termoelektranama „Nikola Tesla“ i „Kostolac“.

Upitan koliko bi ova ulaganja podigla vrednost ovog javnog preduzeća Gavrić kaže bar dva puta u odnosu na tržišnu vrednost kompanije.

Među prioritetima EPS-a je rekonstrukcija sistema za transport i odlaganje pepela i šljake u koje treba uložiti još oko 50 miliona evra, zamena preostalih elektrofiltera u termoelektranama, kao i prečišćavanje otpadnih voda i uklanjanje ulja iz postrojenja EPS-a.

Završetkom ovih velikih i skupih projekata, EPS bi bio rasterećen plaćanja vrlo visokih nameta po osnovu zagađenja životne sredine koji idu i do 10 miliona evra godišnje, što je 25 puta više nego što plaća industrijska zona u Pančevu.