Studija izvodljivosti magistralnog gasovoda „Južni tok” u delu preko Srbije završena je i dostavljena „Gaspromu”. Budući da je dogovoreno da ulazak gasovoda iz Bugarske u Srbiju bude kod Zaječara, studija je predvidela i nekoliko varijanti ulaska i izlaska gasovoda na teritoriji Srbije. Prilikom razrade studije utvrđene su dve moguće tačke izlaska – prva u rejonu Horgoša, a druga kod Bačkog Brega. Preliminarna analiza pokazuje da će dužina trase u našoj zemlji biti oko 470 kilometara, kao i da će se konačna dužina znati po završetku generalnog i idejnog projekta koji će do najsitnijih detalja urediti samu trasu. U studiji izvodljivosti srpskog dela projekta koji je radio „Srbijagas” i više „Gaspromovih” dobavljača (koji su i projektanti čitavog magistralnog gasovoda „Južni tok”), predviđeno je odvajanje za Republiku Srpsku kod Čente. Izgradnja srpskog dela projekta mogla bi da košta između milijardu i 1,5 milijardi evra, u zavisnosti od broja kompresorskih stanica i konačnog izgleda trase.
Studija izvodljivosti magistralnog gasovoda „Južni tok” u delu preko Srbije završena je i dostavljena „Gaspromu”.
Budući da je dogovoreno da ulazak gasovoda iz Bugarske u Srbiju bude kod Zaječara, studija je predvidela i nekoliko varijanti ulaska i izlaska gasovoda na teritoriji Srbije.
Prilikom razrade studije utvrđene su dve moguće tačke izlaska – prva u rejonu Horgoša, a druga kod Bačkog Brega, potvrdio je juče za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas”.
Preliminarna analiza pokazuje da će dužina trase u našoj zemlji biti oko 470 kilometara, kao i da će se konačna dužina znati po završetku generalnog i idejnog projekta koji će do najsitnijih detalja urediti samu trasu.
U studiji izvodljivosti srpskog dela projekta koji je radio „Srbijagas” i više „Gaspromovih” dobavljača (koji su i projektanti čitavog magistralnog gasovoda „Južni tok”), predviđeno je odvajanje za Republiku Srpsku kod Čente, pojašnjava prvi čovek „Srbijagasa”.
Upitan koliko bi mogla da košta izgradnja srpskog dela projekta, Bajatović kaže između milijardu i 1,5 milijardi evra, u zavisnosti od broja kompresorskih stanica i konačnog izgleda trase.
Kapacitet magistralnog gasovoda „Južni tok” (kojim bi gas trebalo da se doprema iz Novorusijska u Rusiji ispod Crnog mora do Evrope, i to tako što bi se posle ulaska u Bugarsku plavo gorivo usmeravalo preko Grčke za Italiju i preko Srbije, Hrvatske i Mađarske za Austriju) imaće kapacitet kroz Srbiju 36 do 41 milijardu metara kubnih gasa godišnje.
U „Srbijagasu” u ovom času, kako kažu, ne očekuju da će predlog srpske strane, odnosno studija izvodljivosti biti vraćena na doradu.
Na pitanje kako komentariše pritisak Evropske komisije na „Gasprom” o učešću treće strane u celom projektu, čemu se Rusija protivi i traži dodatno objašnjenje šta stoji iza ovakvih zahteva EK, u „Srbijagasu” kažu da će se to pitanje rešavati na političkom nivou između Rusije i Evropske unije.
U prvom kvartalu naredne godine znaće se cena projekta „Južni tok”, kada bi trebalo da bude poznata kompletna studija izvodljivosti za sve zemlje preko kojih će gasovod proći.
Iako je bilo gotovo izvesno da će „Južni tok” zaobići Rumuniju, u saopštenju, nakon posete delegacije „Gasproma” Rumuniji i sastanka sa zamenikom generalnog direktora „Transgasa” navodi se da su „strane potvrdile svrsishodnost dalje razrade pitanja izgradnje gasovoda kroz Rumuniju”.
„Gasprom” je ozbiljno počeo da proučava mogućnost prolaska gasovoda „Južni tok” kroz Rumuniju zbog oklevanja Bugarske i potpisao memorandum o namerama o pripremi studije izvodljivosti.
Ruska kompanija je, potom, potpisala sa Bugarskim energetskim holdingom sporazum o stvaranju zajedničkog preduzeća za izgradnju „Južnog toka”, zbog čega su se pojavila nagađanja u medijima da će Rumunija ostati van tog projekta. Rumunija je već uključena u konkurentski projekat gasovoda „Nabuko”.