Energetika - Srbija

Koliko para, toliko grejanja

Domaćinstva, pred dolazak hladnijih dana, prave proračune kako što povoljnije zagrejati dom. Većina građana se žali na previsoke cene grejanja u odnosu na standard. Stručnjaci poručuju da je jeftino grejanje, definitivno, prošlost.

U srpskim domaćinstvima uveliko se prave računice - kako se grejati i koliko novca treba za zimu. Analize pokazuju da jeftinog grejanja nema.

Struja i ugalj poskupeli su već s proleća, a od oktobra očekuje se još jedno povećanje cena čvrstog ogreva i gasa, što povlači i skuplje grejanje iz toplana.

Tako će troškovi grejanja biti uvećani i do 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Građani već plaćaju ceh skupih energenata. Troškovi grejanja iz sezone u sezonu sve su veći.

Mnogi kažu da svakog oktobra uzimaju kredit kako bi račune platili na vreme, a da se i ne ogreju, kažu da je grejanje izuzetno skupo u odnosu na primanja.

Prema analizi Agencije za energetiku, za stan od 60 kvadrata po sadašnjim cenama - najjeftinije grejanje je na ugalj - od oktobra do marta košta 49 hiljada dinara, na gas nešto više od 50 hiljada, centralno grejanje je oko 60 hiljada.

Najskuplje je etažno grejanje na lož ulje čak 140 hiljada, a na struju 120 hiljada. Grejanje na struju može biti i tri puta jeftinije ako se greje termoakumulacionim pećima.

"Možemo ponoviti da će najeftinije grejanje biti TA pećima samo u slučaju da se TA peći koriste u noćnim satima korišćenjem jeftine električne energije ukoliko se one dopunjavaju", kaže Aca Vučković iz Agencije za energetiku.

Jeftino grejanje prošlost

Vučković navodi da se tokom dnevne tarife cene grejanja na struju povećavaju i do 40 odsto.

Ako zima bude oštra i ako se imaju u vidu i najavljena poskupljenja uglja i gasa od 10 odsto troškovi će biti i znatno veći.

"Jeftinog grejanja nema i neće ga biti u budućnosti", kaže Nikola Nikolić, stručnjak za energetske uštede.

Troškove kućnog budžeta može ublažiti samo racionalna potrošnja energenata i ulaganja u energetsku efikasnost kuća i stanova.

"Primera radi prosečan stan od 60 kvadrata sa prosečnom izolacijom može da uštedi i 40 osto utrošene energije u ukoliko se investira u poboljšanje izolacije, zidova i prozora", kaže Nikolić.

Mnoga domaćinstva imaju i dodatnu muku, ako u grejnu sezonu ulaze sa starim dugovima za struju i centralno grejanje. Prema nekim analizama taj problem ima skoro pola miliona porodica u Srbiji.