Očekuje se da studija izvodljivosti trase gasovoda „Južni tok” kroz Srbiju bude gotova do kraja godine, a da gasovod bude pušten u rad početkom 2015. godine. Srbija je potvrdom da će „Južni tok” ipak ići preko Bugarske još bliža realizaciji ovog značajnog transevropskog energetskog projekata.Učešće najvećih evropskih energetskih kompanija u ovom projektu je nesumnjiv dokaz posvećenosti „Gasproma” i Rusije realizaciji svih preuzetih obaveza. Za sada se sve radnje na realizaciji projekata predviđenim naftno-gasnim aranžmanom odvijaju po utvrđenoj dinamici.
Očekujem da studija izvodljivosti trase gasovoda „Južni tok” kroz Srbiju bude gotova do kraja godine, a da gasovod bude pušten u rad početkom 2015. godine, potvrdio je juče za „Politiku” Petar Škundrić, ministar energetike, komentarišući efekte tek potpisane „mape puta” za izgradnju bugarskog dela gasovoda između Rusije i Bugarske.
– Srbija je potvrdom da će „Južni tok” ipak ići preko Bugarske još bliža realizaciji ovog značajnog transevropskog energetskog projekata – kaže Škundrić i potvrđuje da je učešće najvećih evropskih energetskih kompanija u ovom projektu nesumnjiv dokaz posvećenosti „Gasproma” i Rusije realizaciji svih preuzetih obaveza.
Za sada se sve radnje na realizaciji projekata predviđenim naftno-gasnim aranžmanom odvijaju po utvrđenoj dinamici, zaključuje Škundrić.
Interesantno je, međutim, da je sporazum o „mapi puta” objavljen tek pošto se Moskva obavezala da smanji cene gasa za Bugarsku i ukloni posrednike iz ugovora o snabdevanju.
Upitan zašto Srbija, ukoliko već nije jednak, nego manjinski partner u projektu „Južni tok”, nije uspela da postigne sličan dogovor s Rusijom bar kada je u pitanju niža cena gasa i isključenje posrednika „Jugorosgasa” iz posla, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da Bugarska ima adute koje Srbija nema, a tiču se pre svega tranzitnih kapaciteta.
– Bugarska troši gasa koliko i Srbija, ali je zato transporter gasa za Makedoniju, Grčku i Tursku zbog čega ovim gasovodom prođe osam puta više gasa nego u slučaju Srbije. Zato je Bugarska važan partner za Rusiju. Imajući takvog „keca u rukavu” Bugarska je mogla da postavlja svoje uslove – pojašnjava Vuletić.
Bugarska je veoma važna zemlja za „Južni tok”, jer će upravo na njenoj teritoriji gasovod izroniti iz Crnog mora i dalje u južnu, a potom i centralnu Evropu voditi kopnom. Važno je, dodaje on, da je sada izvađen i poslednji kamenčić iz „ruske cipele” i da je dobijena potvrda da će „Južni tok” ići preko Bugarske. Preostaje da se „mapom puta” za ceo projekt potvrdi da li će gasovod ući u Srbiju kod Dimitrovgrada ili Zaječara. Vuletić očekuje da će do kraja godine biti završena studija izvodljivosti za deo preko Srbije, kako bi početkom 2012. godine gradnja „Južnog toka” mogla da startuje.
Sporazum „Gasproma” s Bugarskom predviđa da svi već sagrađeni gasovodi ostanu u vlasništvu te zemlje, dok će cevovodi koji će se tek izgraditi pripadati toj ruskoj kompaniji i Bugarskoj na paritetnim principima.
Kapacitet podvodne deonice „Južnog toka”, duge oko 900 kilometara, iznosiće do 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Iz Bugarske će se gas dalje prevoziti kopnenim gasovodima, o čemu je Rusija već potpisala međudržavne sporazume sa Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za naš list da je, imajući u vidu činjenicu da je Bugarska izbegla posrednika u snabdevanju gasa i smanjila nabavnu cenu, jasno koliko je Srbija loše pregovarala prilikom zaključivanja međudržavnog sporazuma s Rusijom.
– U svim energetskim poslovima u Srbiji ruskoj strani je dato većinsko vlasništvo, bez bilo kakvog objašnjenja. Osim toga, mnogo je nejasnoća i u zajedničkoj firmi za gradnju podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor” – kaže on.
Šta će ta firma za gradnju podzemnog skladišta raditi u Srbiji ako je registrovana u Švajcarskoj i zašto se čeka s drugom fazom gradnje koja je trebalo odavno da počne, a u koju ruska strana treba i zvanično da uđe, pita Kovačević. On kaže da je nesposobnost pregovarača potvrđena i kada je u pitanju posrednik u isporuci ruskog gasa, budući da Srbija i dalje to radi preko „Jugorosgasa”, koji je postao vlasnik gasovodne mreže na jugu Srbije budući da finansira gasovod Niš–Dimitrovgrad.
Kovačević kaže da je problem što i Ministarstvo energetike sada pravi istu grešku u elektroenergetici i bez bilo kakvih konsultacija i javnih tendera ustupa lokacije za gradnju hidrocentrala, i to tako što će potencijalni partneri izvoziti svu proizvedenu struju iz Srbije.
– To što je Bugarska pre mesec dana posle skoro sigurne odluke da se povlači iz poslova s Rusima u gradnji nuklearke i „Južnog toka” ipak odlučila da gasovod ide preko njene teritorije potvrđuje koliko politika ima premoć nad ekonomijom – kaže Zorana Milanović-Mihajlović, savetnik za energetiku u SNS-u, i dodaje da je za Srbiju dobra vest što će gasovod ulaziti iz Bugarske.