Energetika - Srbija

Liberalizacija 40 odsto tržišta struje od 2013. godine

Novim zakonom o energetici veliki industrijski potrošači će od 2013. godine morati da kupuju struju na slobodnom tržištu, dok će za domaćinstva i male kupce to važiti od 2015. godine, rečeno je na seminaru za novinare na Fruškoj Gori.

Domaćinstva i mali kupci će do 2015. godine moći da se snabdevaju kao i do sada, od Elektroprivrede Srbije (EPS) po regulisanim cenama, a posle 2015. godine mogu, a ne moraju da kupuju struju na slobodnom tržištu, istaknuto je na skupu u organizaciji EPS-a.

Novi zakon o energetici, koji je usvojen u julu, predviđa od 2013. godine liberalizaciju 40 odsto tržišta električne energije u Srbiji (veliki industrijski potrošači), a preostalih 60 odsto tržišta (domaćinstva i mali kupci) će biti regulisano do 2015. godine, rekla je član Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) Ljiljana Hadžibabić.

Taj zakon će uvesti na tržište električne energije novu institucije javnog snabdevača, koji će biti zadužen da obezbedi struju za domaćinstva i male potrošače do 2015. godine, rekla je ona i dodala da se pod malim kupcem podrazumeva preduzeće sa 50 zaposlenih i sa ukupnim godišnjim prihodom do 10 miliona evra.

Od 2015. će domaćinstva i mali kupci takođe moći da izaberu svog snabdevača i da pronađu onog ko će im prodavati struju po najnižim cenama, ali ako ne žele to ne moraju, jer će i dalje imati pravo na javno snabdevanje, precizirala je Hadžibabić.

Javnog snabdevača treba da odredi Vlada Srbije do 1. oktobra 2012. godine, kada će biti poznato da li će to biti EPS, odnosno onaj deo sadašnje distribucije koji se bavi trgovinom na malo, najavila je Hadžibabić.

To podrazumeva organizacione promene unutar EPS-a, sa ciljem razdvajanja trgovine od distributivne delatnosti, što mora biti završeno do 1. oktobra 2012. godini, a osim usklađivanja sa odredbama Zakona o energetici, EPS će morati da se uskladi i sa novim Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o javnoj svojini, navela je ona i dodala da će EPS imati i razdvojene račune za te različite delatnosti.

Novi zakon predviđa i kategoriju rezervnog snabdevača od koga će industrijski potrošači, odnosno kvalifikovani kupci koji nemaju pravo na javno snabdevanje, a koji se ne snađu na slobodnom tržištu, moći da od 2013. do 2015. godine kupuju struju, objasnila je Hadžibabić.

Rezervno snabdevanje, kako je navela, može da traje najduže 60 dana, i ako kupac u tom roku ne sklopi ugovor sa snabdevačem biće mu isključena struja.

Takođe je planirano da se napravi jedan vid berze električne energije, ali samo za trgovinu strujom "dan unapred", sa ciljem da ona vremenom preraste u pravu berzu električne energije, dodala je Hadžibabić.

Potrošači koji su na slobodnom tržištu moraju pažljivo da izaberu svog snabdevača, koji mora da bude pouzdan i solventan i koji će moći kupcu da isporučuje sve potrebne količine struje, bez bilo kakvih prekida, jer će u suprotnom te prekide morati da nadomesti prenosni sistem, što će kupac morati mnogo više da plati, pojasnila je ona.

Regulisane cene za domaćinstva i male kupce će određivati energetski subjekt u skladu sa njegovim opravdanim troškovima i uz saglasnost AERS-a, što će početi da važi od 1. oktobra 2012. godine, rekla je ona i dodala da će AERS jednom godišnje odobravati promenu regulisanih cena, a može i ranije ako se utvrdi da je to neophodno zbog opravdanih troškova.

Kada je reč o cenama struje za slobodno tržište, one mogu iznositi koliko to utvrdi energetski subjekat, ali moraju biti iste za istu kategoriju potrošača, kazala je Hadžibabić i naglasila da slobodne cene mogu a, ne moraju biti javne.

Novim zakonom će kupac na slobodnom tržištu moći unapred svom snabdevaču da najavi ako očekuje veću potrošnju struje u tačno određenom vremenskom periodu, kako bi kupac imao sigurno i stabilno snabdevanje strujom, rekla je ona i dodala da je struja jeftinija za potrošače koji ravnomerno troše, a skuplja za one koji troše više u jednom delu dana, a manje u drugom.

Novim zakonskim rešenjem je posebno istaknuta kategorija balansne odgovornosti na tržištu električne energije, koja predstavlja obavezu učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju struje u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje, kao i da preuzmu finansijsku odgovornost za ta odstupanja.

Direktor EPS-a za trgovinu Dragan Vlaisavljević rekao je da je Srbija, usvajanjem ovog zakona pokazala da želi da sarađuje sa energetskim tržištem regiona i Evrope, istakavši da je dobar zakonski okvir preduslov za dolazak investitora i njihovo ulaganje u sektoru energetike.

On je rekao da očekuje da će za kvalifikovane kupce značajnije da skoči cena struje i dodao da ne očekuje da će domaćinstva od 2015. godine naći drugog snabdevača, mimo EPS-a, jer će ta kompanija imati konkurentne cene.

On je ocenio da bi, od početka primene novog zakona o energetici, probleme mogli imati industrijski potrošači koji su neredovne platiše, jer snabdevač nema obavezu da isporučuje struju kupcima koji ne plaćaju električnu energiju, ali ostaje da se vidi da li će se to zaista i primenjivati.

Kada je reč o ceni struje, kao strateškoj robi u svetu, Vlaisavljević je ocenio da će ona imati određene oscilacije, ali da neće padati, istakavši da će struja biti relativno skupa, jer je relativno retka.

Veletrgovačka cena struje u regionu skuplja nego na zapadu

"Veletrgovačka cena struje u regionu jugoistočne Evrope, zbog suše je trenutno za oko 10 odsto veća od veletrgovačke cene električne energije u Nemačkoj", dodao je Vlaisavljević.

"Cena struje u regionu za oktobar i novembar je oko 6,5 evrocenti po kilovat-času, a u zapadnoj Evropi je ispod šest evrocenti", rekao je on.

Ovaj region, koji ima slične slivove i reke, dosta zavisi od hidroproizvodnje, pa je zbog suše veletrgovačka cena struje visoka, rekao je on i ukazao da će, ako se suša nastavi, i cene će biti još više, jer je ponuda manja.

"EPS zbog suše već mesec i po dana ne izvozi struju, a i celo leto su prodate simbolične količine struje", kazao je Vlaisavljević.

"EPS je planirao da ove zime uveze približno iste količine električne energije kao i prethodnih godina, ali će uvoz biti viši ukoliko potrošnja bude povećana i ako bude duga, hladna i suva zima", napomenuo je Vlaisavljević i ponovio da je ta kompanija spremna za grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra i da termoelektrane imaju dosta uglja.