Predstavnici ruske naftne kompanije „Lukoil-Beopetrol” predložiće srpskoj vladi smanjenje poreza na dodatu vrednost od 18 odsto na gorivo za kamione koji su u tranzitu kroz Srbiju kako bi povećali promet goriva koji je za poslednjih godinu dana opao za 15 do 18 odsto.Kamioni koji prolaze kroz Srbiju, najčešće zbog vrlo visokih cena goriva, uopšte više ne staju i ne pune rezervoare, već ih tankuju u okruženju gde su derivati jeftiniji. Ukidanjem PDV-a na gorivo, za sve pumpe koje se nalaze na ovom putnom pravcu, ne bi se povećala samo zarada prometnika, već bi stranci u Srbiji i po drugim osnovama ostavljali novac.
Predstavnici ruske naftne kompanije „Lukoil-Beopetrol” predložiće srpskoj vladi smanjenje poreza na dodatu vrednost od 18 odsto na gorivo za kamione koji su u tranzitu kroz Srbiju kako bi povećali promet goriva koji je za poslednjih godinu dana opao za 15 do 18 odsto, najavio je juče Aleksandar Panfilov, generalni direktor ove kompanije.
– Kamioni koji prolaze kroz Srbiju, najčešće zbog vrlo visokih cena goriva, uopšte više ne staju i ne pune rezervoare, već ih tankuju u okruženju gde su derivati jeftiniji. Ukidanjem PDV-a na gorivo, za sve pumpe koje se nalaze na ovom putnom pravcu, ne bi se povećala samo zarada prometnika, već bi stranci u Srbiji i po drugim osnovama ostavljali novac – pojasnio je Panfilov.
„Lukoil-Beopetrol” već ima napravljenu strategiju po ovom pitanju, naglašava Panfilov i dodaje da je smanjenje PDV-a na derivate praksa većine zemalja u okruženju, navodeći primer benzinskih stanica na granici između Turske i Bugarske.
Panfilov je demantovao spekulacije da se „Lukoil” povlači iz Srbije i dodao da ova kompanija nema nijedan, ni subjektivan ni objektivan, razlog da prekida posao u zemlji u koju je do sada uložio više od 350 miliona evra.
– U planu je da se u naredne tri do četiri godine investira još oko 200 miliona dolara. Situacija u poslovanju nije laka zbog svetske ekonomske krize, ali to svakako neće biti razlog da prekinemo da investiramo u Srbiju – kaže on i naglašava da mu nije jasno odakle dolaze takve priče.
– Ako je neko mislio da će se „Lukoil” povući iz Srbije zbog ne tako dobrih poslovnih rezultata, pogrešio je. Ostajemo u Srbiji i nastavljamo da radimo.
Kao jedan od načina da se smanji vrlo visoka cena goriva u Srbiji, koja ga, kako kaže, zabrinjava, Panfilov navodi smanjenje državnih zahvatanja koja u ceni derivata učestvuju s bezmalo 50 odsto.
– Ovako formirana cena goriva u Srbiji najviša je na Balkanu i to je ozbiljno pitanje koje mora da se reši – kaže prvi čovek „Lukoil-Beopetrola”.
On očekuje da će s otvaranjem tržišta januara 2011. godine cena goriva biti niža, dodajući da se „Lukoil” ne boji konkurencije i da će spremno dočekati liberalizaciju tržišta.
– S obzirom na to da imamo svoje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Italiji, uvoziće derivate najvećim delom odatle, ali ako računica bude pokazala da je jeftinije da kupujemo kod NIS-a nastavićemo da se snabdevamo kod konkurencije – kaže on.
Računica pokazuje da se „Lukoilu” više isplati da, s obzirom na trenutne cene goriva na domaćim pumpama, uvozi gorivo iz Bugarske i Rumunije i prodaje ga po veleprodajnoj ceni.
Upitan da li će, ukoliko im Udruženje benzinskih stanica Srbije uputi molbu da ih od 1. januara 2011. godine gorivom snabdeva samo „Lukoil”, to učiniti, budući da pregovori privatnika i NIS-a idu vrlo teško, iz „Lukoila” poručuju da su spremni da sarađuju sa svima na obostranu korist i da zahteve potrošača mogu da ispune.
On je pohvalio i najavu vlade da će se ubuduće raspisivati tender za gradnju benzinskih pumpi, što do sada nije bio slučaj, pa je Srbija jedina zemlja na Balkanu koja na potezu do Niša do Beograda ima 50 pumpi.
„Lukoil” je odnedavno krenuo i u posao izdavanja pumpi, što znači da su objekti vlasništvo „Lukoila” ali da na njima rade oni koji nisu zaposleni u „Lukoilu”, s ciljem da to postane porodični biznis.
Do sada je u sistem dilerstva izdato oko 50 pumpi, što se pokazalo kao dobar potez kompanije.
Pitanje legalizacije objekata i dalje je najbolnija pitanje „Lukoila”, iako se u tom pogledu dosta odmaklo u poslednje dve godine, kaže Panfilov i napominje da je od 180 pumpi do sada legalizovano pola.
Kada je reč o pumpama na Kosovu i Metohiji od 27 objekata „Lukoil” je u dilerstvo dao dve koje se nalaze u srpskom delu Kosova, dok je sudbina preostalih nepoznata.
Spor koji hrvatska Ina vodi protiv „Beopetrola” pred Trgovinskim sudom u Beogradu je na vladi budući da se ona prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora s „Lukoilom” obavezala da će sa na sebe preuzeti tu odgovornost, zaključuje Panfilov.