Energetika - Srbija

Luksuz za bogate

Kilovat-sati iz obnovljivih izvora energije su potrebni ali istovremeno i skupi za siromašnu zemlju poput Srbije, zajednički je zaključak sagovornika koje je kontaktirao Danasa.

Poznato je da je izgradnja obnovljivih izvora energije veoma skupa. Što je snaga proizvodnog objekta veća to je i cena „paprenija“. Zbog toga, kako bi motivisala investitore da ulažu u izgradnju obnovljivih izvora u Srbiji država je propisala podsticajne cene za otkup struje proizvedene u takvim objektima. To znači da Elektroprivreda Srbije ima obavezu da struju dobijenu iz OIE u periodu od 12 godina otkupljuje po višim cenama. Prosečna cena po kojoj ta kompanija otkupljuje struju od proizvođača OIE iznosi u proseku 8,69 evrocenti po kilovat satu.

Poređenja radi, treba istaći da proizvedeni kilovat sat u hidroelektranama košta 1,1 evrocent a u termoelektranama 2,5 evrocenti. Za ilustraciju može poslužiti i primer da otkupna cena za struju dobijenu iz vetrogeneratora iznosi 9,5 evrocenti po kilovat-satu. Kada je reč o malim hidroelektranama cene su od 3,4 do 12,6 evrocenti, biomasa 7 do 11,5 evrocenti a solarna energija 20 do 39 evrocenti.

Vojislav Vuletić, ekspert za energetiku nije pristalica izgradnje skupih obnovljivih izvora energije u Srbiji.

- Smatram da Srbija nije pogodno tlo za izgradnju nekih OIE. Recimo, vetrogeneratori su veoma skupi. I cena struje koja se dobija iz tih izvora je takođe visoka. Sa druge strane, Srbija je bogata biomasom. Ima je dosta a ne zagađuje životnu sredinu. Stoga ne vidim razloga zašto se kod nas ne bi proizvodili briketi i sagorevali kao ugalj. To je daleko povoljnije nego graditi vetroparkove i uvoziti skupu tehnologiju iz inostranstva - objašnjava naš sagovornik. On dodaje da se Srbija nikako ne može osloniti samo na razvoj OIE i da obavezno mora da gradi i konvencionalne proizvodne pogone kao što su termoelektrane i hidroelektrane.

- Svesni smo kada dođe zima da se mnogi stanovi i kuće dodatno greju na struju. Stoga nam u zimskom periodu nedostaje struje i moramo da je uvozimo. I to u periodu kada je najskuplja - naglašava Vuletić.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

- Nema dileme da se ne možemo osloniti samo na obnovljive izvore energije. Kada je reč o Srbiji možemo slobodno reći da su oni treći na listi prioriteta. Na prvom mestu su svakako termoelektrane, nakon toga hidroelektrane a potom dolaze obnovljivi izvori energije. Treba biti realan i konstatovati da izgradnja i oslanjanje na obnovljive izvore energije suviše skup projekat za siromašnu zemlju kakva je Srbija Naravno, sa druge strane ne samo zato što tako traži Evropska unija nego i zarad ravnomernog elektroenergetskog razvoja Srbije potrebno je razvijati i obnovljive izvore energije u što većoj meri. To, da još jednom istaknem, ne znači da imamo luksuz da se odreknemo izgradnje konvencionalnih izvora električne energije - zaključuje naš sagovornik.