Energetika - Srbija

Mihajlovićeva: Nema više povratka na staro u energetici

"Nije bilo jednostavno u prethodne dve godine, imali smo gotovo kolaps elektroenergetskog sistema, ali smo uradili mnoge stvari koje ranije nisu urađene. Prvi put domaćinstva mogu da uz podršku države zamene stolariju i postavljaju solarne panele i već sada imamo oko 2,7 MW u solarnim panelima u domaćinstvima koja su na ovaj način postali kupci-proizvođači", rekla je Mihajlovićeva.

Kaže da je za vreme tog ministarstva stvoren osnov da Srbija napreduje u zelenoj energetskoj tranziciji.

"Ne zato što je to moda, nego zato što ceo svet ide u tom pravcu. Napravili smo bazu i verujem da više nema povratka na staro", rekla je Mihajlovićeva gostujući na TV Hepi, saopštilo je ministarstvo.

Ona je naglasila da snažan energetski sektor počiva na jakim preduzećima i da u tom delu predstoji još mnogo posla, jer trenutno preduzeća nisu u takvoj situaciji i država je velikim delom u krizi preuzela da pomaže energetski sektor.

"Realnost je da nemamo dovoljno uglja, da je on nažalost jako lošeg kvaliteta i potrebni su nam i novi kapaciteti i novi izvori energije. Druge zemlje su mnogo pre nas krenule u taj proces i počele i da smanjuju učešće proizvodnje iz uglja i da grade velike vetroelektrane i solarne elektrane. Ozbiljna je žal što danas moramo mnogo novca da izdvajamo kao država jer se u prethodnom periodu nije dobro radilo", rekla je Mihajlovićeva.

Na pitanje o povećanju cene struje, Mihajlovićeva je rekla da je ta cena i dalje najniža u Evropi, kao i da je povećanje bilo neophodno jer su cene povećane u čitavom lancu proizvodnje.

"Sama cena neće rešiti problem u EPS-u, potrebne su strukturne promene u tom preduzeću. Niko ne voli da još nešto poskupi, ali energetika je bazična grana o kojoj vodimo računa", rekla je ona i dodala da će se račun prosečnog domaćinstva povećati za oko 350 dinara.

Potpredsednica vlade je naglasila da sledeće godine, završetkom gasovoda Niš-Dimitrovgrad, Srbija više neće zavisiti samo od jednog snabdevača i da će biti povezana i sa LNG terminalom u Grčkoj i sa gasovodima kojima se doprema gas iz Azerbejdžana i kaspijskog regiona.

"Planiramo da gradimo interkonekcije i ka drugim susedima jer samo tako možemo biti energetski bezbedni. Ukupna vrednost svih interkonekcija koje treba da se grade je oko 350 miliona evra i time ćemo obezbediti oko osam milijardi kubnih metara gasa koje možemo da dobijemo iz okruženja", rekla je Mihajlovićeva.