Srbija će, posle ukidanja moratorijuma, morati da razmišlja o izgradnji nuklearnih elektrana zbog rastućih potreba za električnom energijom koje će se duplirati u narednih tridesetak godina, ali to ne znači da će "nuklearke" morati da gradi na svojoj teritoriji. Srbija je od Vlade Bugarske dobila poziv da učestvuje u izgradnji nuklearne termocentrale "Belene", na koji je naša vlada pozitivno odgovorila. Očekuje se da će Vlada Srbije u bliskoj budućnosti dobiti konkretnu ponudu, koju bi izanalizirala i odlučiti da li će prihvatiti ili ne da zajedno sa Bugarskom, i možda nekim drugim zemljama, učestvuje u izgradnji nuklearke. Na Ministarskoj konferenciji Energetske zajednice, 24. septembra u Skoplju, pokrenuta je inicijativa da se pristupi izradi regionalne energetske strategije, koja između ostalog predviđa zajednički nastup zemalja u regionu na podizanju većih energetskih kapaciteta, uključujući i nuklearne elektrane...
Srbija će, posle ukidanja moratorijuma, morati da razmišlja o izgradnji nuklearnih elektrana zbog rastućih potreba za električnom energijom koje će se duplirati u narednih tridesetak godina, ali to ne znači da će "nuklearke" morati da gradi na svojoj teritoriji, izjavio je danas ministar energetike Petar Škundrić.
Srbija je od Vlade Bugarske dobila poziv da učestvuje u izgradnji nuklearne termocentrale "Belene", na koji je naša vlada pozitivno odgovorila, podsetio je Škundrić.
On je izrazio očekivanje da će Vlada Srbije u bliskoj budućnosti dobiti konkretnu ponudu, koju bi izanalizirala i odlučiti da li će prihvatiti ili ne da zajedno sa Bugarskom ,i možda nekim drugim zemljama, učestvuje u izgradnji nuklearke, rekao je Škundrić novinarima u pauzi međunarodne radionice "Energetski miks-perspektive i izgledi za Srbiju i region".
Škundrić je podsetio da je 24. septembra u Skoplju, na Ministarskoj konferenciji Energetske zajednice, pokrenuo inicijativu da se pristupi izradi regionalne energetske strategije, koja između ostalog predviđa zajednički nastup zemalja u regionu na podizanju većih energetskih kapaciteta, uključujući i nuklearne elektrane.
Postoji mogućnost da, osim Srbije, za izgradnju nuklearne centrale u Bugarskoj budu zainteresovane i druge zemlje iz regiona i izvan njega, kao što su investitori iz Rusije, Nemačke, Kine i Italije, kazao je ministar energetike i naveo da se u svetu trenutno gradi 57 nuklearki, od čega samo u Kini 24.
Na otvaranju skupa u beogradskom hotelu "Hajat", Škundrić je naveo da Srbija godišnje proizvede oko 35 milijardi kilovatsati (kWh) električne energije, od čega se 62 odsto dobije iz termoelektrana, 34 odsto iz hidropotencijala, a svega dva odsto korišćenjem prirodnog gasa.
Rezerve uglja, koje danas koriste termoelektrane u Srbiji, potrajaće još najviše oko 50 godina, a naše potrebe za električnom energijom za 30 do 40 godina će se duplirati na preko 70 milijardi kWh godišnje i postavlja se pitanje odakle ih obezbediti, kazao je Škundrić.
Već sada se razmišlja o izgradnji novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, kao što je nova termocentrala u Kostolcu, zatim Štavalj, pa hidrocentrale na Drini, a u planu je i izgradnja reverzibilne hidrocentrale "Đerdap 3" instalisane snage četiri bloka po 600 megavata (MW), naveo je Škundrić.
Pošto će magistralni gasovod "Južni tok" proći kroz Srbiju, planira se i izgradnja jedne elektrane na gas u nekom od gradova u Srbiji (Niš, Leskovac, Kragujevac...) instalisane snage od 450 MW, najavio je Škundrić.