Energetika - Srbija

Đedović je na početku javne rasprave o ovom dokumentu istakla da INEKP postavlja ciljeve za energetski sektor u narednim decenijama kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje, energetska nezavisnost i efikasno i ekonomično upravljanje procesom dekarbonizacije.

Ključni ciljevi obuhvataju povećanje učešća OIE u proizvodnji električne energije na 45 odsto, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu, precizirala je ministarka.

Prema njenim rečima, ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva i gradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući solarne i vetro elektrane ukupnog kapaciteta 3,4 gigavata, kao i novu gasnu elektranu snage 350 megavata.

Ukupne investicione potrebe obuhvaćene u scenariju sa dodatnim merama (WAM), kako je navela, iznose približno 10,72 milijarde evra za javni sektor do 2030. godine, a kumulativne investicione potrebe 27,41 milijarda evra do 2030. godine.

Ona je naglasila da ostvarivanje ciljeva iz INEKP treba da donese višestruku korist našim građanima i privredi kroz povećanje BDP-a, nove poslove za srpska preduzeća i nova radna mesta, kao i modernizaciju energetskog sektora u skladu sa evropskim standardima.

Đedović je ukazala na to da je ovaj plan jedan od najvažnijih strateških dokumenata kojim se definiše proces energetske tranzicije u Srbiji i da kroz proces javnih konsultacija, koje traju do 27. jula, resorno ministarstvo želi da čuje mišljenja i  predloge koji bi doprineli tome da se dobije što kvalitetniji dokument.

Ministarka je izrazila očekivanje da će na jesen biti usvojen INEKP, dodavši da se uporedo radi i na novoj strategiji razvoja energetike.

Đedović je rekla i da je za dekarbonizaciju i uspešnu zelenu tranziciju veoma važno da, kao i članice EU, imamo snažnu i kontinuiranu podršku međunarodnih partnera i finansijskih institucija, kako bismo ovaj proces sproveli na finansijski održiv i socijalno pravedan način.

Ona je poručila da donošenjem ambicioznog, ali realnog plana za energetsku tranziciju, Srbija pokazuje da je spremna da radi na povećanju energetske sigurnosti i nezavisnosti, kao i na ispunjenju preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende.

Mi sledimo evropsku viziju u oblasti energetike, u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo, uvažavajući realnost u kojoj živimo i budućnost kojoj stremimo, zaključila je ministarka.