Energetika - Srbija

Najnaseljenije opštine imaju najmanje prozjumera

Rast broja i instalisane snage prozjumera pokazuje i podatak da je prošle godine u aprilu bilo upisano blizu 48 megavata, što predstavlja povećanje od 75 odsto, navode iz Udruženja za obnovljive izvore energije OIE.

U Srbiji sve veći broj prozjumera aktivno doprinosi održivoj energetskoj proizvodnji i ne samo da koriste proizvedenu električnu energiju za vlastite potrebe već višak energije šalju nazad u elektrodistributivni sistem. Ovaj sistem omogućava svakom kupcu da učestvuje u energetskoj proizvodnji i doprinosi održivosti.

Značaj prozjumera, kao i njihov izuzetno brz rast, sve više zauzima centralno mesto u javnom diskursu, navode u Udruženju OIE.

Koliko je to dobro, a koliko može da bude loše zbog negativne cene struje? U najsunčanijim ili najvetrovitijim danima, struja može preplaviti mrežu, što izaziva negativne cene i korisnici mogu biti plaćeni za potrošnju. Međutim, zbog načina na koji subvencije funkcionišu za obnovljive proizvođače, neki su podstaknuti da nastave sa proizvodnjom, čak i kada cene padnu ispod nule, dodatno narušavajući tržište. Stručnjaci pozivaju vlade da prilagode ove mehanizme i pomognu u smanjenju fenomena negativnih cena, navodi se u biltenu Agencije za energetiku Srbije.

Najveći deo ukupnog broja prozjumera predstavljaju domaćinstva – 3.100. Najmanje prozjumera čine stambene zajednice – samo četiri stambene zajednice su se odlučile za ovaj vid proizvodnje električne energije. Na drugom mestu po broju, ali ubedljivom prvom mestu po instalisanoj snazi, nalaze se prozjumeri koji su svrstani u kategoriju ostali kupci-proizvođači – 1.200 prozjumera.

Ukupna instalisana snaga svih kupaca-proizvođača (prozjumera) u Srbiji iznosi 84,8 megavata. Stambene zajednice koje su trenutno upisane u registar kao kupci-proizvođači nalaze se u Subotici, Pančevu, Nišu i odnedavno u Batajnici sa instalisanom snagom solarnih elektrana od 79,5 kilovata.

Kategoriju ostali kupci-proizvođači čini 1.200 njih, čija je ukupna instalisana snaga 59,4 megavata. Udruženje OIE Srbija je, u svojoj prvoj analizi aprila 2024. godine, stavilo poseban akcenat na kategoriju ostali kupci-proizvođači. Najviše je telekomunikacionih objekata – 362 sa instalisanom snagom 3,9 megavata, s tim što najveća instalisana snaga, skoro 36,3 megavata, odlazi na 223 industrijska objekta. Po broju su značajni ostali privredni objekti, u koje spadaju marketi, restorani, trgovinski centri i ostala preduzeća, sa 15,9 megavata. Samo 26 registrovanih prozjumera su državne institucije, sa manje od jednog megavata instalisane snage, dok se u ovoj kategoriji nalaze i 18 crkava, 17 škola i 7 vrtića.

Odnedavno je kategorija domaćinstva prešla brojku od 3.000 prozjumera, što je rast od skoro 300 prozjumera u periodu od tri meseca. Trenutna instalisana snaga domaćinstava kupaca-proizvođača iznosi više od 25 megavata. Vojvodina prednjači sa više od 1.100 prozjumera, što je trećina ukupnog broja svih prozjumera ove kategorije, dok Šumadija i zapadna Srbija imaju 613.

Grad Beograd ima upola manje prozjumera od Vojvodine, odnosno 512 prozjumera, dok istočna i južna Srbija – 867. Postoje opštine u Srbiji koje i dalje nemaju nijednog prozjumera poput Crne Trave i Bele Palanke, dok je odnedavno opština Preševo dobila svog prvog kupca-proizvođača.

Razlika u broju prozjumera u opštinama je velika. Najnaseljenije opštine imaju najmanje prozjumera – Novi Beograd ima četiri, dok Stari grad i Vračar imaju po jednog prozjumera. Zemun (75), Palilula (56) i Obrenovac (52) jedine imaju više od 50 prozjumera.

U Srbiji sve veći broj prozjumera aktivno doprinosi održivoj energetskoj proizvodnji i ne samo da koriste proizvedenu električnu energiju za vlastite potrebe već višak energije šalju nazad u elektrodistributivni sistem.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) tokom prošle godine je uložila je 807 miliona evra u Srbiju, a skoro 500 miliona evra prošlogodišnjih investicija bilo je namenjeno ubrzanju tranzicije ka zelenoj ekonomiji u Srbiji, posebno kroz projekte obnovljive energije, dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja i unapređenje ekološke infrastrukture.

Neke od istaknutih investicija uključuju kredit od 105 miliona evra za izgradnju solarne termoelektrane u Novom Sadu koja će obezbediti zelenu energiju za gradsko daljinsko grejanje, smanjiti zagađenje vazduha i obezbediti dodatni balansni kapacitet elektroenergetskom sistemu. U oblasti obnovljivih izvora energije, banka je obezbedila projektno finansiranje u iznosu od 45 miliona evra za prvi projekat izgrađen u okviru programa aukcija vetra i solarne energije, koji podržava EBRD – Vetropark „Pupin”, kao i kredit od 67 miliona evra EPS-u za rekonstrukciju i povećanje kapaciteta Vlasinskih hidroelektrana, navode iz ove banke.