Čak i uz ovakve cene energenata, evropska domaćinstva mogu godišnje uštedeti između 650 i 1.800 evra zahvaljujući energetskom označavanju uređaja, saopštili su iz Evropske potrošačke organizacije BEUC.
Najveća ušteda se, kažu, ostvaruje na grejanju i sijalicama koje su postale štedljivije. Ušteda na uređajima poput frižidera, televizora i mašina za veš čini 15 odsto godišnje uštede. Kako navode iz organizacije BEUC, pravila EU o energetskoj efikasnosti, poznata kao eko-dizajn, pomažu u zaštiti potrošača od vrtoglavo visokih cena energenata u slučaju korišćenja kućnih uređaja. Inače, istraživanja su pokazala da su i tokom prošle godine ostvarene velike uštede, zbog čega je odlučeno da se postojeća pravila ažuriraju. BEUC je zato pozvao Evropsku komisiju da dodeli dovoljno novca za novo proširenje pravila koja obezbeđuju energetsku efikasnost. Prvi izvršni potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans izjavio je da smo svi upoznati sa oznakama energetske efikasnosti na frižiderima, mašinama i sušilicama za veš.
– Ove oznake su rezultat mera ekološkog dizajna koje nam pomažu da postanemo svesniji energije koju koristimo i one nam omogućuju da štedimo i energiju i novac. Ušteda energije štedi novac, ali doprinosi i manjoj emisiji ugljen-dioksida, što štiti klimu – izjavio je on.
Monik Gojan, direktorka organizacije BEUC, dodala je da su ovo dobre vesti i da se propisima može doprineti mnogo i budžetu potrošača i zaštiti životne sredine.
– Najnovija saznanja nam pokazuju da uređaji koje većina nas ima kod kuće mogu da zarađuju novac. Mere energetske efikasnosti donose uštede u vreme krize. Budući da se očekuje da će cene energenata ostati znatno iznad nivoa pre krize, eko-dizajn može pomoći potrošačima da uštede u proseku oko 1.000 evra svake godine. Takva pravila o energetskoj efikasnosti vrlo su korisna da bismo se ovde zaustavili. Zato je bitno da EU proširuje mere eko-dizajna na više proizvoda i na rok trajanja, mogućnost popravka itd. Kako bi iskoristila potencijal ove politike, Komisija EU mora dodeliti više finansijskih sredstava i ljudskih resursa – rekla je Gojanova.